Ruska rudarska industrija više ne funkcioniše kao jedinstven finansijski tok, već se razdvaja na tri jasna profila rezultata. Proizvođači zlata beleže snažnu podršku globalnim cenama, dok kompanije vezane za obojene metale i aluminijum trpe pritisak sankcija, rast troškova i poremećaje u logistici. Istovremeno, segmenti poput uglja, rudarstva povezanim sa čelikom i proizvođača dijamanata suočavaju se sa pogoršanjem bilansne slike i slabljenjem investitorskog poverenja.
U tom kontekstu, Polyus se izdvaja kao najjači primer “cena-zaštićenog” modela. Kompanija je u 2025. ostvarila prihod od 8,7 milijardi dolara, što je rast od 19%, uz EBITDA od 6,35 milijardi dolara. Iako su proizvodnja i prodaja pale za po 16% i 18%, rast finansijskih pokazatelja pokazuje da je marža dominantno vođena cenama zlata.
Polyus istovremeno ulazi u novi ciklus kapitalnih ulaganja, što je relevantno za procenu buduće ponude i sposobnosti kompanije da održi profitabilnost. U 2025. planira investicije od 2,2 milijarde dolara, a za 2026. najavljuje do 2,5 milijardi dolara. Veći deo CAPEX-a usmeren je na projekat Sukhoi Log u Sibiru, za koji se očekuje značajno širenje proizvodnje kasnije u deceniji.
Nornickel donosi složeniju sliku: rezultati su poboljšani, ali planovi za 2026. ukazuju na slabiji operativni zamah. Kompanija je u 2025. ostvarila rast neto dobiti od 36% na 2,47 milijardi dolara, uz rast prihoda od 10% i EBITDA od 9%. Podrška je dolazila iz povoljnijih cena metala i efekata kursa valuta.
Za narednu godinu Nornickel očekuje pad proizvodnje na ključnim metalima, što direktno utiče na obim prodaje i strukturu prihoda. Najavljeni su padovi: palladium za 10–11%, platinum za 5–8%, nickel oko 3% i copper oko 5%. Dodatno, rizici izvozne logistike rastu zbog EU sankcija koje utiču na operacije preko luke Murmansk.
Zbog kombinacije solidnih prethodnih rezultata i opreznijih projekcija za 2026., investitorski sentiment ostaje selektivno usporen. U praksi to znači da se pažnja preusmerava sa kratkoročnih dobitaka ka održivosti obima proizvodnje i troškovne efikasnosti u sankcionisanom okruženju. Pitanje logističkih ruta postaje jednako važno kao i kretanje cena metala.
Alrosa dodatno naglašava temu kvaliteta zarade i upravljanja gotovinskim tokovima u industriji dijamanata. Kompanija je prijavila rast neto dobiti od 88,3%, dok je prihod blago opao. Istovremeno, globalno tržište dijamanata suočava se sa smanjenom tražnjom, pritiskom sankcija i pojačanom konkurencijom sintetičkih dijamanata.
Posebno signalizirajuća stavka je odluka Alrose da suspenduje dividende za 2025. uprkos višoj prijavljenoj dobiti. Takav potez upućuje na prioritet očuvanja likvidnosti umesto raspodele kapitala akcionarima. Za procenu finansijske stabilnosti to postaje relevantan indikator spremnosti kompanije da podnese volatilnost tržišta.
U sektoru aluminijuma Rusal pokazuje kako rast troškova može nadjačati nominalni rast prihoda. Kompanija je prešla sa profita od 803 miliona dolara u 2024. na gubitak od 455 miliona dolara u 2025., uz istovremeni rast prihoda od 22,6%. Ključni problem bila je kompresija marže usled skoka troškova prodaje.
Rusal navodi da su troškovi prodaje porasli za 32,3%, dok su sankcije povećale operativnu složenost. Dodatni pritisak dolazio je kroz efekte kursa valuta i servisiranje duga. Paralelno s tim, kompanija sve više preusmerava prodaju ka Aziji: taj region čini 52% prihoda, dok je udio Evrope značajno smanjen.
Ovakva promena trgovinskih tokova ima neposredan uticaj na logistiku i strukturu ugovornih odnosa, posebno kada se izvozne rute menjaju pod sankcionim režimima. Za analizu sektora aluminijuma to znači da se finansijski rezultat sve više vezuje za sposobnost prilagođavanja tržištima i troškovnoj dinamici. Ujedno se menja profil rizika po valutama i obavezama prema poveriocima.
Severstalov slučaj osvetljava vezu između domaće tražnje čelika i finansijskih performansi proizvođača povezanih sa rudarstvom sirovina za industriju metala. U 2025. neto dobit pala je za 79%, dok je prihod smanjen za 14%. Domaća potrošnja čelika opala je oko 14%, što se uklapa u trend slabijeg obima prodaje.
Kompanija je prijavila negativan slobodan novčani tok i odlučila da ne isplati dividendu za četvrti kvartal. Kao odgovor na potrebu očuvanja likvidnosti, Severstal smanjuje CAPEX: planirani izdaci padaju sa RUB 173 milijarde na RUB 147 milijardi u 2026. Ovaj potez ukazuje na prelazak ka defanzivnom upravljanju novcem u uslovima smanjene potražnje.
Ugalj predstavlja najizraženiji segment finansijskog stresa unutar ruske rudarske industrije. Sektorske gubitke dostigli su RUB 408 milijardi u 2025., a očekivanja su da će taj iznos značajno rasti. Među glavnim izazovima izdvajaju se visoki troškovi transporta, ograničeni izvozno tržišni kanali i isteka poreskih olakšica.
Mechel ilustruje razmere krize kroz pogoršanje zaduženosti i operativnog obima. Neto gubitak proširen je na RUB 78,55 milijardi, dok je neto dug porastao znatno brže nego ranije pokazatelji profitabilnosti sugerišu održivost servisiranja obaveza. Odnos duga prema EBITDA skočio je na 36,1x, a proizvodnja uglja pala je za 33% na godišnjem nivou.
Na nivou tržišne procene vidi se pomeranje kriterijuma vrednovanja ruskih rudarskih kompanija. Veličina rezervi više nije dominantni faktor; investitori sve češće prate pouzdanost dividendi, izloženost kursnim rizicima, export logistiku i dostupnost trgovačkih ruta, kao i nivo duga i sposobnost njegovog servisiranja. U isti okvir ulaze disciplina CAPEX-a i sposobnost kompanija da funkcionišu pod sankcijama bez prekida ključnih tokova prodaje.
Zbir tih parametara razdvaja “dobitnike” od “gubitnika” u novoj fazi sektora: proizvođači zlata imaju prednost zahvaljujući snažnoj globalnoj tražnji i cenovnoj moći koja kompenzuje pad volumena kroz marže zasnovane na cenama. Nasuprot tome, kompanije oslonjene na domaću potražnju ili visoko zaduženje suočavaju se sa većim pritiskom kada se tražnja smanjuje ili kada logistika postane skuplja zbog sankcionih ograničenja.
Kada se posmatra celina bilansnih kretanja u više segmenata—od zlata preko platinskih metala do aluminijuma i uglja—jasno se vidi da finansijska otpornost zavisi od kombinacije operativne fleksibilnosti i upravljanja troškovima pod restrikcijama izvoza. U takvim uslovima investitori vrednuju sposobnost održavanja gotovine kroz servis duga i kontrolu ulaganja umesto oslanjanja isključivo na veličinu resursne baze ili prošle rezultate.
