Dubokomorski ekosistemi Arktičkog okeana za sada će ostati bezbedni od dubokomorskog rudarstva. Norveška je planirala da započne istraživanje rudnih ležišta na morskom dnu u svojim nacionalnim vodama već sledeće godine, što bi moglo ozbiljno ugroziti krhke, drevne ekosisteme morskog dna. Međutim, ti planovi su odloženi za najmanje devet meseci, pružajući privremeni predah.
Manjinska partija u norveškom parlamentu uspešno je blokirala inicijativu Ministarstva energetike da izda dozvole za rudarstvo početkom 2025. godine, nakon široko rasprostranjenih protesta naučnika, ekoloških organizacija i zajednice ribara. Iako je proces izdavanja dozvola zaustavljen do sledećih izbora u Norveškoj, određeni pripremni radovi za izdavanje rudarskih licenci će se nastaviti.
Izveštaji iz francuskog lista Le Monde sugerišu da je Norveška razmatrala dubokomorsko rudarstvo kako bi smanjila zavisnost od Kine za ključne minerale koji se koriste u baterijama, obnovljivim izvorima energije i elektronici. Međutim, rudarstvo na morskom dnu u velikom obimu izazvalo bi nepovratnu štetu za okeanski život. Proces rudarstva, koji uključuje tešku mehanizaciju za prekopavanje ogromnih područja morskog dna, uništio bi ekosisteme stare vekovima, dok bi buka, svetlost i oblaci čestica ometali morski život od površine do dna okeana.
Ovo uništavanje predstavlja neprihvatljivu žrtvu, posebno s obzirom na to da se mnogi minerali koje bi rudarstvo morskog dna izvuklo već odbacuju kao elektronski otpad, čija količina rapidno raste. Količina elektronskog otpada proizvedenog na globalnom nivou daleko nadmašuje našu sposobnost da ga recikliramo. U našem junskom izveštaju Ne treba nam dubokomorsko rudarstvo, istakli smo sve veći problem elektronskog otpada i njegov potencijal kao neiskorišćenog izvora ključnih minerala.
I sama Norveška poznaje ovaj problem: prema izveštaju UN-a o elektronskom otpadu, Norveška je u 2022. godini generisala najviše elektronskog otpada po glavi stanovnika u Evropi. Iako Norveška ima snažne politike za prikupljanje i reciklažu elektronskog otpada, postoje praznine u sistemu zbog kojih se vredni materijali često gube. Uprkos ovim izazovima, mnogo više elektronskog otpada nastavlja da se gomila na deponijama širom Evrope i sveta – resursi koji bi mogli da se ponovo iskoriste pre nego što se okrenemo destruktivnom rudarenju morskog dna.
Umesto da ugrožavamo neke od najstarijih i najmisterioznijih ekosistema na planeti, treba da se fokusiramo na sprečavanje da vredni minerali završe na deponijama. Ovo možemo postići tako što ćemo dizajnirati proizvode koji traju duže, popravljati ih kada se pokvare, ponovo koristiti komponente gde je to moguće i reciklirati ih kada sve drugo zakaže.
Ako zemlje poput Norveške preusmere fokus ka cirkularnoj ekonomiji, mogu smanjiti potrebu za dubokomorskim rudarstvom i zaštititi dragocene ekosisteme Arktika. Nada je da će ovaj razuman pristup prevladati i omogućiti ekosistemima Arktičkog okeana da cvetaju još hiljadama godina.
