U maju 2024. godine stupio je na snagu Zakon EU o kritičnim sirovinama (CRMA), postavljajući ambiciozne ciljeve za domaću proizvodnju i diversifikaciju strateških sirovina koje su ključne za zelenu i digitalnu ekonomiju. Regulativa ima za cilj smanjenje zavisnosti od izvora van EU i jačanje strateške autonomije Evrope u složenom geopolitičkom okruženju.
Ključni ciljevi i zadaci
CRMA propisuje da domaći kapaciteti EU za eksploataciju ruda, minerala ili koncentrata moraju zadovoljiti najmanje 10% godišnje potrošnje ovih strateških sirovina, pod uslovom da rezerve EU to mogu podržati. Pored toga, regulativa zahteva da domaći kapaciteti za preradu proizvode najmanje 40% godišnje potrošnje EU, pokrivajući sve međufaze u procesu. Takođe, naglašeni su napori za reciklažu sa ciljem da se najmanje 25% domaće godišnje potrošnje proizvede iz recikliranih materijala.
Do 2030. godine, CRMA propisuje da najviše 65% godišnje potrošnje bilo koje strateške sirovine na bilo kom stepenu prerade dolazi iz jedne ne-EU zemlje. Iako ovi ciljevi nisu pravno obavezujući i države članice ne mogu biti pravno kažnjene za nepoštovanje, oni predstavljaju značajan korak ka smanjenju zavisnosti od eksternih izvora.
Strateški materijali identifikovani u CRMA uključuju aluminijum, kobalt, bakar, galijum, litijum, grafit, nikl, silicijum metal i retke zemlje koje su ključne za proizvodnju magneta.
Ubrzavanje procesa izdavanja dozvola
CRMA se takođe bavi potrebom za bržim procesima izdavanja dozvola. Propisuje maksimalni rok od 27 meseci za dobijanje dozvola za projekte eksploatacije, dok bi projekti reciklaže i prerade trebalo da dobiju dozvole u roku od 15 meseci. Ova regulativa ima za cilj ubrzanje razvoja projekata kritičnih sirovina i jačanje samodovoljnosti Evrope.
Stupanje na snagu ovog zakona dolazi u vreme geopolitičke nestabilnosti, s ruskom invazijom na Ukrajinu i agresivnim kineskim trgovinskim politikama koje ističu strateški značaj materijala kao što su kobalt i litijum. Evropski parlament je prilikom usvajanja CRMA u decembru 2023. godine naglasio geopolitičke rizike povezane sa prekomernom zavisnošću od jednog izvora za ove materijale.
Smanjenje zavisnosti od zemalja van EU
Trenutno, EU se u velikoj meri oslanja na nekoliko zemalja za snabdevanje kritičnim sirovinama. Na primer, Kina snabdeva 100% teških retkih zemalja EU, Turska obezbeđuje 98% borona EU, a Južna Afrika snabdeva 71% platine EU. Kako bi se rešila ova zavisnost, Evropska komisija planira da identifikuje i ubrza strateške projekte koji značajno poboljšavaju sigurnost snabdevanja do decembra 2024. godine, nudeći im brže izdavanje dozvola i bolji pristup finansiranju.
Rešavanje problema finansiranja
Uprkos pozitivnim koracima, finansiranje rudarskih projekata ostaje izazov. Grčka poslanica u Evropskom parlamentu, Anna-Michelle Asimakopoulou, opisala je CRMA kao „važan prvi korak“ ali je naglasila potrebu za većim podsticajima za ulaganja privatnog sektora. Kerstin Jorna, generalna direktorka Evropske komisije za unutrašnje tržište, industriju, preduzetništvo i mala i srednja preduzeća, istakla je „veliku manipulaciju“ na tržištu nikla i naglasila potencijal CRMA za zajedničku agregaciju potražnje i zajedničku kupovinu sirovina, sličnu sistemu za prirodni gas.
Usklađivanje sa Zakonom o industriji nulte emisije
CRMA se usko povezuje sa Zakonom o industriji nulte emisije (NZIA), usvojenim od strane Evropskog parlamenta u aprilu 2024. godine, koji ima za cilj povećanje proizvodnje tehnologija nulte emisije unutar EU. NZIA postavlja cilj da Evropa do 2030. godine proizvodi 40% godišnjih potreba za tehnologijama nulte emisije i da zauzme 15% globalne tržišne vrednosti za ove tehnologije. Takođe pojednostavljuje procese izdavanja dozvola za strateške projekte, postavljajući maksimalni rok od 12 meseci za postrojenja sa proizvodnim kapacitetom od 1 GW ili više, i devet meseci za manje projekte.
NZIA naglašava potrebu za značajnim kapacitetima za proizvodnju solarne energije, ciljajući na najmanje 30 GW operativne solarne proizvodnje širom celokupnog fotonaponskog (PV) lanca vrednosti do 2030. godine. Trenutno, EU uvozi 97% svojih solarnih panela iz Kine, a NZIA ima za cilj da to promeni podržavajući domaću proizvodnju i masovnu primenu solarne energije na krovovima.
Premošćavanje jaza u finansiranju
Finansiranje ovih inicijativa je ključno. NZIA navodi razne EU programe finansiranja kao što su Instrument za oporavak i otpornost, InvestEU, programi kohezijske politike i Inovacioni fond. Na primer, Inovacioni fond je izdvojio 400 miliona evra tokom dve godine za nove projekte solarne proizvodnje. Fabrika „3Sun“ kompanije Enel Green Power na Siciliji dobila je finansijski paket od 560 miliona evra za povećanje kapaciteta proizvodnje solarnih panela sa 200 MW na 3 GW do kraja 2024. godine, postajući najveća solarna fabrika u Evropi. Ovo finansiranje je podržao konzorcijum italijanskih banaka i Evropska investiciona banka.
Međutim, stručnjaci iz industrije tvrde da je trenutno finansiranje nedovoljno u poređenju sa ogromnim investicijama potrebnim za povećanje proizvodnje rudarskih i zelenih tehnologija u Evropi. Louise van Schaik, šefica jedinice u Institutu Clingendael, primetila je da su NZIA i CRMA manje efikasni u poređenju sa američkim Zakonom o smanjenju inflacije zbog ograničenja EU u korišćenju poreskih podsticaja i oslanjanja na subvencije država članica.
Put napred
Postizanje ambicioznih ciljeva postavljenih CRMA i NZIA biće izazovno. Javni otpor novim rudarskim projektima i nedostatak rudarske ekspertize u EU mogli bi ometati napredak. Ipak, partnerstva sa zemljama poput Kazahstana, Kanade i Čilea predstavljaju pozitivan korak ka obezbeđivanju snabdevanja sirovinama.
U govoru na Evropskom koledžu, Fatih Birol, izvršni direktor Međunarodne agencije za energiju, naglasio je potrebu za jačim politikama za smanjenje zavisnosti od kineskih solarnih panela i podršku evropskoj solarnoj industriji. On je istakao da su dosledne politike ključne kako bi se izbegle propuštene prilike i obezbedila održiva i autonomna budućnost za Evropu.
CRMA i NZIA predstavljaju ključne korake ka postizanju otporne i samodovoljne evropske ekonomije, sposobne da zadovolji zahteve zelene i digitalne budućnosti uz smanjenje geopolitičkih rizika.
Izvor: miningwatch.news
