David Zarković, 63-godišnji pčelar, suočava se sa rojem besnih pčela dok podiže poklopac jedne od mnogih košnica na brdu s pogledom na dolinu Jadra u zapadnoj Srbiji. Jedna od pčela ga ubode u obraz, što on iz šale naziva „pčelinim poljupcem“.
Zarković je duboko zabrinut zbog planova za razvoj jednog od najvećih evropskih rudnika litijuma u ovoj slikovitoj dolini. Strahuje da bi zagađenje iz rudnika moglo kontaminirati lokalne izvore vode, od kojih zavise pčele. „Ako se reka zagadi zbog rudnika, pčele koje piju iz nje će umreti. To bi moglo uništiti 10.000 zajednica pčela, koje su ključne za oprašivanje lokalnih useva, što bi izazvalo katastrofalan lančani efekat“, objašnjava on.
Potražnja za električnim vozilima, koja su ključna za smanjenje emisije ugljen-dioksida, u velikoj meri zavisi od litijuma – minerala koji je redak i veoma tražen. Međutim, vađenje i prerada litijuma mogu značajno uticati na lokalne ekosisteme. Stanovnici doline Jadra se mobilizuju kako bi zaštitili svoju zemlju, što je dovelo do rastućih nacionalnih protesta protiv rudnika. Ispod doline, slani mineralni depoziti daju lokalnoj vodi za piće specifičan ukus.
U poslednjim decenijama, naučnici su u regionu identifikovali novi mineral zvan jadarit, bogat litijumom i borom. Britansko-australijski rudarski gigant Rio Tinto započeo je istraživanja u tom području, otkrivši jedan od najvećih evropskih depozita litijuma. Rudnik bi mogao zadovoljiti do 90% evropskih potreba za litijumom, što predstavlja značajnu priliku za zelenu tranziciju Evrope i profitabilnost Rio Tinta. Ipak, rizici po životnu sredinu povezani s rudarenjem su veliki.
Nedavno istražno bušenje Rio Tinta izazvalo je uzbunu. Studija objavljena prošlog meseca pokazala je povišene nivoe bora, arsena i litijuma u obližnjim rekama, uz tvrdnje da bi rudnik mogao pogoršati zagađenje kroz jalovišta, otpadne vode, buku i druge oblike zagađenja, ugrožavajući lokalne zajednice i ekosisteme.
Zvaničnici zagovaraju ekonomsku i ekološku ravnotežu
Vlada Srbije, međutim, vidi rudnik kao značajnu ekonomsku korist. Dubravka Djedović Handanović, ministarka rudarstva i energetike Srbije, tvrdi da će projekat poštovati stroge ekološke standarde Evropske unije, uprkos tome što Srbija nije članica EU. Ona naglašava ekonomske koristi, uključujući potencijalno otvaranje oko 20.000 radnih mesta i projicirani rast BDP-a Srbije od 16% zahvaljujući razvoju rudnika i povezanim industrijama.
Protesti i političke tenzije se intenziviraju
Javno protivljenje rudniku je žestoko. Od juna, širom Srbije, a posebno u Beogradu, izbili su masovni protesti nakon sudske odluke koja je omogućila vladi da odobri projekat. Ovi protesti su nastavak većeg pokreta koji je prethodno doveo do povlačenja dozvole Rio Tinta pre dve godine.
Jelena Isevski, jedna od protestantkinja, protivi se rudniku, kritikujući percipiranu eksploataciju i preispitujući političke motive iza projekta. Ona ukazuje da, iako Srbija teži članstvu u EU, litijum je dostupan i u drugim zemljama EU, poput Francuske. Kritičari tvrde da Srbija, zemlja sa ograničenim sredstvima da se odupre, ne bi trebalo da nosi teret ovog rudarskog poduhvata, posebno s obzirom na kontroverznu istoriju Rio Tinta.
Rio Tinto se obavezuje na transparentnost i ekološku reviziju
Menadžer Rio Tinta za operacije u Srbiji, Čad Bluitt, insistira da je kompanija posvećena transparentnosti i da je naučila iz prošlih grešaka. On ističe napore Rio Tinta u angažovanju zajednice i spremnost da sprovede nezavisne ekološke revizije kako bi se odgovorilo na zabrinutosti. Uprkos burnoj prošlosti Rio Tinta, uključujući nedavnu nagodbu od 15 miliona dolara sa SEC-om zbog mita, Bluitt tvrdi da je projekat Jadar najviše istraživan litijumski projekat u Evropi, sa preko 600 miliona dolara uloženih u obezbeđivanje sigurnosti.
U dolini Jadra, Zarković i njegovi susedi ostaju skeptični. Pitaju se kako mogu verovati obećanjima Rio Tinta, s obzirom na istoriju kompanije i visoke uloge u zaštiti njihove životne sredine i sredstava za život.
Izvor: miningwatch.news
