Evropska industrija baterijskih vozila ulazi u fazu u kojoj pouzdano snabdevanje litijumom postaje operativni faktor, ne samo strateška tema. U tom kontekstu, Vulcan je zvanično otvorio Lithium Extraction Optimisation Plant (LEOP) u Landau, Nemačka, čime se fokus pomera sa pilotiranja na industrijski režim optimizacije. Projekat je finansiran investicijom od 40 miliona evra i usmeren je na jačanje evropskog lanca proizvodnje litijumskih hemikalija.
LEOP je opisan kao prvi evropski pogon za potpuno domaću proizvodnju litijumskih hemikalija, sa ciljem da se obezbedi kontinuitet snabdevanja proizvođačima Battery Electric Vehicle (BEV). Litijum se dobija iz slanog resursa Upper Rhine Valley Brine Field, koji se navodi kao najveće nalazište litijuma u Evropi. Time se vrednost projekta vezuje za lokalnu dostupnost sirovine i sposobnost da se hemijska prerada odvija u regionu potrošnje.
Otvaranje pogona istovremeno označava početak proizvodnje prvih litijumskih hemikalija u Evropi kroz vrednosni lanac koji je u celini lociran na domaćoj osnovi. Vulcan LEOP je deo ZERO CARBON LITHIUM™ projekta, koji koristi obnovljivu toplotu iz procesa vezanog za slanu vodu kako bi se proizvodnja litijuma povezala sa neto nultim ugljeničnim otiskom. U praksi, to znači da se procesna toplota i električna energija oslanjaju na obnovljive izvore unutar zamišljenog integrisanog modela.
Kompanija je prethodno testirala i pilotirala proizvodnju u Upper Rhine Valley Brine Field gotovo tri godine, uključujući pilot postrojenja u Insheimu i Landau. Prema objavljenim podacima, sprovedeno je više od 10.000 sati internog testiranja performansi pilot postrojenja. Rezultati su prikazani kroz visoke stope oporavka litijuma i kroz hiljade ciklusa životnog veka sorbenta bez degradacije.
Tehnički ključ projekta je primena Vulcanovog internog sorbenta VULSORB®, za koji kompanija navodi da ima visok učinak u odnosu na proizvode „off-the-shelf“. Proces koji se koristi opisan je kao Adsorption-Type Direct Lithium Extraction (A-DLE), tehnologija koja prema navodima čini oko 10% globalne proizvodnje litijuma. Vulcan ističe da se A-DLE može uspešno primeniti na Upper Rhine Valley, uz grejanje i napajanje iz geotermalne obnovljive energije.
LEOP ima funkciju optimizacionog postrojenja i poligona za obuku proizvodnog tima kompanije, uz planiranu proizvodnju količina izraženih u tonama litijum-hlorida. Paralelno s radom LEOP-a, Phase One komercijalno postrojenje je u izgradnji i planirano je puštanje u rad tokom naredne dve i po godine. Ovaj vremenski okvir je relevantan za dinamiku prelaska sa testnih režima na stabilnu komercijalnu proizvodnju.
Regulatorni signal iz EU dodatno pojačava pritisak na rast potražnje za litijumom, jer je postavljen cilj da 100% vozila bude bez emisija do 2035. godine. U takvom scenariju, Vulcanov ZERO CARBON LITHIUM™ pristup integriše obnovljivu toplotu, obnovljivu električnu energiju i proizvodnju litijuma kao jedinstveni operativni koncept. Kompanija navodi da će nakon početka Phase One komercijalne proizvodnje njen poslovni model moći da proizvede dovoljno litijum-hidroksida za 500.000 BEV vozila.
Pored proizvodnih parametara, projekat uključuje i elemente lokalnog energetskog uticaja kroz obezbeđivanje obnovljivog grejanja zajednicama u okruženju. Vulcan takođe navodi generisanje hiljada direktnih i indirektnih poslova povezanih sa energetskom tranzicijom, što može biti relevantno za društveno-ekonomski kontekst implementacije industrijskih kapaciteta. Istovremeno, ugovorni deo potražnje oslanja se na sporazume o isporuci koje kompanija navodi sa Stellantis, Volkswagen, Renault, Umicore i LG.
Završetak optimizacionog ciklusa kroz LEOP predstavlja operativnu prekretnicu za Vulcanovu strategiju proizvodnje litijumskih hemikalija u Evropi. Kako Phase One komercijalno postrojenje ulazi u fazu izgradnje i puštanja u rad tokom naredne dve i po godine, fokus će se preusmeriti na skaliranje kapaciteta i potvrdu performansi procesa A-DLE u industrijskim uslovima. Otvaranje pogona u Landau time dobija značaj ne samo kao nova lokacija prerade, već kao infrastruktura koja treba da poveže resurs iz Upper Rhine Valley sa evropskim lancem snabdevanja.
