Nemačka regulatorna odobrenja za reciklažu litijum-jonskih baterija postaju ključna tačka u širem evropskom naporu da se proširi kapacitet obrade i smanji oslanjanje na primarne sirovine. U tom kontekstu, Viridis Recycling, spin-off kompanije Fraunhofer IWKS, obezbedio je saglasnost za rad postrojenja u Hanauu. Odobrenje je izdato pod nemačkim Federal Immission Control Act, čime je uklonjena značajna prepreka za nastavak pilot-operacija.
Regulatorni korak odnosi se na postrojenje za reciklažu litijum-jonskih baterija koje koristi tehnologiju Hydropulse. Kompanija razvija sopstveni proces zasnovan na vodenim talasima udara koji razdvajaju ćelije, uz cilj da se mehanička obrada učini blažom nego kod klasičnog drobljenja i termičke obrade. Takav pristup je usmeren na smanjenje unakrsne kontaminacije između tokova oporavljenog materijala.
Hydropulse je projektovan da obrađuje i proizvodni otpad i istrošene baterije, pri čemu su u fokusu hemije NMC, NCA i LFP. Nakon što su baterije ispražnjene i rastavljene, ćelije prolaze kroz tretman vodenim udarnim talasima u vodenom režimu. Slede pranje, centrifugiranje i separacija sita, čime se dobijaju izdvojeni materijali u odvojenim frakcijama.
Prema navodima kompanije, proces treba da obezbedi oporavak materijala koji sadrže litijum, nikl, kobalt i grafit. Istovremeno, Hydropulse je pozicioniran kao način da se smanji oslanjanje na energetski intenzivno topljenje i na opsežne hemijske korake koji se često vezuju za tradicionalne rute reciklaže. Viridis procenjuje potencijalnu uštedu energije do 90% i smanjenje emisija ugljenika za oko 50%, ali te brojke ostaju predmet demonstracije u stabilnim komercijalnim uslovima i kroz različite ulazne tokove.
Odobrenje tehnologije predstavlja regulatorni okvir za nastavak rada u Hanauu, gde postrojenje trenutno funkcioniše na pilot nivou. Važan detalj je da samo odobrenje procesa ne znači automatsku dozvolu za rukovanje, transport i obradu opasnog otpada iz baterija na komercijalnom nivou. Zbog toga Viridis istovremeno napreduje u procesu sertifikacije kao specijalizovanog operatera za upravljanje otpadom.
Kompanija gradi i drugu pilot liniju u regionu Štutgarta, sa planiranim puštanjem u rad u prvom kvartalu 2027. godine. Lokacija u blizini nemačke automobilske industrijske baze trebalo bi da olakša pristup kako proizvodnom otpadu iz proizvodnje baterija tako i baterijama iz kraja životnog veka električnih vozila. U praksi, taj geografski faktor može uticati na logistiku ulaznih količina, ali operativna sposobnost procesa ostaje centralna tema naredne faze testiranja.
Viridis nije objavio komercijalni godišnji kapacitet postrojenja, ukupne investicione potrebe niti ugovore koji bi bili pravno obavezujući sa kupcima. Ipak, uklanjanje regulatorne prepreke pod Federal Immission Control Act daje jasniji put ka daljem razvoju Hydropulse tehnologije. Sledeći test biće pouzdanost rada pri većem protoku uz bezbedno rukovanje baterijama, konzistentne stope oporavka i odgovarajući kvalitet izdvojenih frakcija.
U komercijalnoj fazi, kompanija će morati da pokaže da su operativni troškovi konkurentni u odnosu na postojeće mehaničke, pirometalurške i hidrometalurške tehnologije reciklaže baterija. Tek kada se ti parametri potvrde kroz stabilne rezultate obrade različitih ulaznih tokova, Hydropulse bi mogao predstavljati alternativnu rutu sa manjim energetskim zahtevima za oporavak kritičnih materijala. U širem evropskom industrijskom okviru, to dolazi dok se kapaciteti reciklaže šire i dok se traži veća sigurnost snabdevanja sirovinama iz sekundarnih izvora.
