Dok Evropa nastoji da postigne svoje ciljeve u pogledu klime i održivosti, istovremeno smanjujući zavisnost od drugih država, posebno u oblasti retkih metala, Švedska se pojavljuje kao ključni igrač. U svom obraćanju o stanju u Evropskoj uniji 2022. godine predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen je naglasila sve veći značaj litijuma i retkih zemnih metala. Ona je istakla da je za EU imperativ pristup lancima snabdevanja kritičnim mineralima sa geostrateškim načinom razmišljanja.
U pozadini globalnih napora da se ublaži oslanjanje na Kinu, Evropa preispituje značaj rudarstva i prerade minerala. Predlog Evropskog zakona o kritičnim sirovinama, koji je Evropska komisija predstavila u martu 2023. i koji je potom odobrio Evropski parlament, odražava zajednički napor da se uspostavi regulatorni okvir za sigurno i održivo snabdevanje kritičnim sirovinama.
Rastuća potražnja za retkim metalima, neophodnim za digitalni napredak, bezbednost i prelazak na zelenu ekonomiju, naglašava strateški značaj ovih resursa u kontekstu konkurencije velikih sila, posebno između Kine i Sjedinjenih Država. Dok tenzije eskaliraju oko odbrambene i ekonomske politike, Međunarodna agencija za energiju predviđa značajno povećanje potražnje za raznim kritičnim metalima i mineralima u narednim decenijama.
Trenutno se Evropska unija u velikoj meri oslanja na uvoz retkih metala iz Kine, što stvara zabrinutost za životnu sredinu, zdravlje i održivost. Evropska unija je identifikovala retke zemne metale koji potencijalno mogu biti deficitarni, što je podstaklo ponovnu procenu strategija nabavke. Dok Kina ostaje dominantni dobavljač, značajna nalazišta retkih zemalja postoje van njenih granica, uključujući Grenland, teritoriju sa ogromnim potencijalom.
Švedska se, sa svojim nasleđem u oblasti retkih zemnih metala i aktuelnim inicijativama u tom sektoru, pojavljuje kao obećavajuća alternativa Kini. Projekat kao što je Norra Karr na severu Švedske nudi ekonomski i ekološki održive izvore retkih zemnih metala. Međutim, put ka rudarstvu i vađenju ovih resursa prepun je izazova, uključujući regulatorne prepreke, tehničke složenosti i protivljenje rudarstvu.
Štaviše, obezbeđivanje pristupa nalazištima retkih zemalja samo je početni korak u ublažavanju rizika u snabdevanju. Evropska unija mora da razvije snažne prerađivačke kapacitete kako bi smanjila zavisnost od Kine za nizvodne proizvodne procese, u kojima trenutno ima dominantnu poziciju.
Strateška kontrola Kine nad retkim zemljama, zajedno sa izvoznim ograničenjima i geopolitičkim manevrisanjem, predstavlja značajne rizike za evropsku stratešku autonomiju i bezbednost. Zabrane izvoza i kontrole kritičnih materijala mogle bi da poremete evropsku industriju, posebno u sektorima kao što su automobilska industrija i obnovljiva energija.
Evropa se suočava sa izborom između kontinuiranog oslanjanja na zastarele lance snabdevanja i izlaganje geopolitičkim slabostima ili diverzifikaciji kako bi se uspostavili alternativni izvori i kapaciteti za obradu. Takvi napori na diverzifikaciji ne samo da bi ublažili rizike u snabdevanju, već bi takođe doprineli razvoju otpornije i održivije evropske privrede.
Izvor: miningwatch.news
