Supported byElevatePR Digital
Supported byspot_img
RudarstvoSve veća zabrinutost za životnu sredinu u Bosni i Hercegovini usled predloga...

Sve veća zabrinutost za životnu sredinu u Bosni i Hercegovini usled predloga za otvaranje rudnika litijuma

Supported byspot_img
Supported byspot_img

Najava puštanja u rad rudnika litijuma u ​​Loparama izazvala je zabrinutost građana, aktivista i stručnjaka u regionu. Ekolozi i brojni stručnjaci istakli su potencijalne opasnosti za ljudski život i prirodu koje mogu biti povezane sa otvaranjem prvog evropskog rudnika litijuma. Iako su istraživanja koja ukazuju na bogato prisustvo litijuma na području planine Majevica koja povezuje Lopare, Tuzlu i Čelić odavno završena, ona su i dalje javnosti nepoznata. Nakon saznanja da bi švajcarska kompanija mogla da obezbedi koncesiju za iskopavanje litijuma 2026. godine, raste otpor građana prema takvim poduhvatima stranih investitora.

Protivnici ističu da je važno da se izbegne zavisnost od stranih kompanija koje mogu ostaviti region ekološki uništenim. Međusobna povezanost prirode, bez obzira na gradske ili regionalne granice, znači da bi se štetni efekti rudnika litijuma proširili i na susedne gradove poput Tuzle, Čelića, Bijeljine i Kalesije. Zabrinutost se odnosi na potencijalnu štetu koju izaziva litijum, uključujući mutagene efekte i različite vrste raka kod ljudi, uticaj na životinjski i biljni svet.

Nalazeći inspiraciju u borbi protiv rudnika litijuma u ​​Srbiji pre dve godine, aktivisti imaju za cilj da podrže građane Bosne i Hercegovine u očuvanju prirodnih resursa i sprečavanju unošenja kancerogenih materija. Oni naglašavaju da ništa ne ujedinjuje region više od zajedničkog zemljišta, vazduha i vode.

Supported by

Stav je da se hitno treba odupreti ovoj potencijalnoj pretnji, poruka poziva na pravni otpor i, ako je potrebno, na barikade. Predložen je rudnik litijuma u jedinstvenom prirodnom okruženju u ​​Evropi, to je u potpunoj suprotnosti sa postojećim rudnicima na mestima poput Australije, gde se pejzaž pretvara u pustinju bez života u krugu od nekoliko stotina kilometara. Nasuprot tome, rudnik u Bosni i Hercegovini bi uticao na poljoprivredne površine, voćnjake, reke i rudnik soli, što bi uticalo na živote nekoliko stotina hiljada ljudi u okolnim opštinama i gradovima.

Izvor: miningwatch.news

Supported byspot_img
Supported byspot_img
Supported byspot_img

Najnovije vesti

Povezani članci

Verde Magnezijum- pozicioniranje Rumunije u vodećeg proizvođača magnezijuma u ​​EU

Investicioni plan kompanije Verde Magnezijum u Rumuniji predstavlja značajan korak ka smanjenju zavisnosti Evropske unije od uvezenog magnezijuma, posebno iz Kine. Reaktiviranjem zatvorenog rudnika magnezijuma i osnivanjem fabrike za preradu, kompanija ima za cilj da,ne samo zadovolji domaću potražnju,...

Potencijal skandijuma za transformacije na polju čiste energije

Uprkos malom prisustvu u Zemljinoj kori, skandijum ima ogroman potencijal da napravi promenu na polju čiste energije. Njegova izvanredna svojstva, kao što su poboljšanje gorivih ćelija sa čvrstim oksidom i stvaranje robusnih, ali laganih legura, samo su deo njegovih...

Pronalaženje puta ka sirovinama u doba čiste energije

Kako svet prelazi na tehnologije čiste energije, lanci snabdevanja prolaze kroz transformaciju, od fosilnih goriva ka nefosilnim mineralima. Od litijuma i nikla za baterije do bakra i elemenata retkih zemalja za različite komponente, ovi materijali su neophodni za pokretanje...
error: Content is protected !!