U globalnoj trci za zelene resurse, Sjedinjene Američke Države i Evropska unija imaju priliku da sarađuju na značajnom mineralnom bogatstvu Grenlanda. Propali pokušaj bivšeg američkog predsednika Donalda Trampa da kupi Grenland 2019. godine istakao je strateški značaj ovog ostrva, koje poseduje velike rezerve ključne za tehnologije čiste energije. Uprkos istorijskim pokušajima, prava vrednost leži ne u akviziciji, već u održivom razvoju.
Grenland, sa populacijom od samo 57.000 stanovnika, stekao je autonomiju 1979. godine i kontrolu nad svojim podzemnim resursima 2010. godine, uključujući retke zemne elemente, grafit i litijum, koji su neophodni za električna vozila, vetroturbine i drugu infrastrukturu čiste energije. Trenutni lanci snabdevanja, kojima dominiraju zemlje poput Kine, predstavljaju značajne sigurnosne rizike zbog oslanjanja na uvezene minerale ključne za nacionalne ekonomije.
Prepoznajući ove ranjivosti, zemlje G7 slede strategije „prijateljskog snabdevanja“ kako bi osigurale lance snabdevanja mineralima izvan Kine. Administracija predsednika Bajdena pokrenula je 2022. godine Partnerstvo za sigurnost minerala, sa ciljem zaštite snabdevanja za energetsku tranziciju. Potencijalni doprinosi Grenlanda su značajni: poznati resursi grafita na Grenlandu sami po sebi mogli bi nadmašiti predviđenu globalnu potražnju za električnim vozilima do 2040. godine.
Politička podrška za razvoj rudnika na Grenlandu je snažna, iako ostaju izazovi poput infrastrukturnih ograničenja i ekoloških zabrinutosti. Uprkos ovim preprekama, stabilna politička klima i podržavajuća vlada Grenlanda čine ga atraktivnim partnerom za američke i EU investicije.
Kineski interes za Grenland naglašava njegov strateški značaj u inicijativi Polar Silk Road. Kao odgovor, EU je započela partnerstvo za minerale sa Grenlandom, fokusirajući se na osiguranje ključnih zaliha za čistu energiju. SAD, kroz inicijative poput Inicijative za rast vođen preduzećima, imaju za cilj jačanje komercijalnih veza i podršku ekonomskoj nezavisnosti Grenlanda.
U narednom periodu, koordinirani napori između SAD, EU i Grenlanda treba da se fokusiraju na smanjenje investicionih barijera, poboljšanje mapiranja resursa i rešavanje problema radne snage. Tehnička pomoć institucija poput Američke geološke službe može podržati procenu resursa, dok finansijski instrumenti kao što su američka Export-Import banka i Evropska investiciona banka mogu olakšati investicije privatnog sektora u rudarski sektor Grenlanda.
Odgovornim korišćenjem mineralnog bogatstva Grenlanda, SAD i EU mogu ojačati svoju energetsku sigurnost i smanjiti zavisnost od geopolitičkih rivala. Strateško partnerstvo za minerale sa Grenlandom predstavlja ključnu priliku za transatlantsku saradnju u unapređenju održivih energetskih rešenja i osiguravanju lanaca snabdevanja kritičnim mineralima za budućnost.
Izvor: miningwatch.news
