Studija je rađena za nepostojeći projekat Jadar, koji je Vlada Srbije ukinula 2022. Zbog toga su to interni spisi Rio Tinta, na osnovu kojih nije moguće, ni potrebno, davati stručne komentare
Predsednik Aleksandar Vučić sprema se da da „zeleno svetlo“ Rio Tintu da u Srbiji otvori najveći rudnik litijuma u Evropi, piše Fajnenšl tajms, a predsednica Skupštine Ana Brnabić najavljuje raspravu u parlamentu o studiji uticaja projekta Jadar na životnu sredinu, koju je prošle sedmice objavio Rio Tinto, navodeći u saopštenju da rezultati istraživanja „pokazuju da se projekat Jadar može realizovati bezbedno, uz poštovanje najviših domaćih i međunarodnih standarda zaštite životne sredine“.
Akademik Bogdan Šolaja za Radar kaže da je 13. juna direktorka Rio Save Marijanti Babić obavestila SANU da je podružnica Rio Tinta na sopstvenu inicijativu objavila radne nacrte odvojenih studija uticaja na životnu sredinu za projekat Jadar. To su, kaže on, interni spisi Rio Tinta, na osnovu kojih nije moguće, ni potrebno, davati stručne komentare iz više razloga.
„Prvo, ta studija je rađena za nepostojeći projekat Jadar, koji je Vlada Srbije ukinula 2022. Drugo, očekivao bih da se studija uticaja na životnu sredinu radi posle donošenja prostornog plana posebne namene za konkretan projekat, u skladu sa zakonom. U slučaju projekta Jadar taj plan je ukinut, pa je pitanje zbog čega se sada uopšte govori o studijima“, ističe Šolaja.
Uz opasku da je svestan da Rio Tinto nastavlja aktivnosti u Srbiji i pored odluke Vlade o ukidanju projekta, on kaže da bi se moglo zaključiti da su spisi koji se bave rudnikom u Jadru, „rezultat kontinuiranog rada saradnika, angažovanih od Rio Tinta i kao takvi slede stavove iznete od strane nekih učesnika na skupu Projekat Jadar – šta je poznato?, održanog u SANU 2021“.
„U najnovijim spisima napominje se da oni predstavljaju radnu verziju, da su preliminarnog karaktera i da nisu konačni, a ne daje se nijedna garancija, eksplicitno niti implicitno, u vezi sa njihovim sadržajem. Kratak pregled ukazuje na manjkavosti tih spisa i nekoliko nelogičnih i zakonom zabranjenih rešenja. Pošto su preliminarnog karaktera i nisu konačni, pa nisu isključene ni njihove promene, smatram da ih nije potrebno kao takve ni analizirati. Uz to, iz štampe je upravo izašlo drugo izdanje zbornika sa skupa Projekat Jadar – šta je poznato?, u kome se navode manjkavosti i neka loša rešenja tog projekta“, poručuje Šolaja.
Izvor : Radar
