Turska se brzo pozicionira kao ključni strateški čvor u globalnom lancu snabdevanja kritičnim mineralima, dok Evropa i druge velike ekonomije traže alternative za sirovine koje su visoko koncentrisane i geopolitički osetljive. Na OECD forumu o kritičnim mineralima u Istanbulu, zvaničnici su istakli sve značajniju ulogu Turske u ovoj transformaciji. Marion Jansen, direktorka OECD-a za trgovinu i poljoprivredu, opisala je zemlju kao „važnog igrača u kritičnim mineralima“, ukazujući na njenu dominaciju u boratima i rastuću relevantnost u oblastima retkih zemnih elemenata i potencijala za dalju obradu.
Ova prepoznatljivost odražava širi globalni pomak u kojem se kritični minerali više ne smatraju jednostavnim robama, već osnovnim ulazima za industrijsku sigurnost, energetsku tranziciju, odbrambene sisteme, proizvodnju baterija i lance snabdevanja poluprovodnicima. Tokom decenija, diskusije o politici su se prvenstveno fokusirale na obezbeđivanje pristupa sirovinama. Danas se zabrinutost prebacila na rizik koncentracije lanca snabdevanja.
Podaci OECD-a predstavljeni u Istanbulu pokazuju da su izvozna ograničenja na kritične minerale postepeno povećavana širom sveta. Materijali kao što su kobalt, grafit, mangan i retki zemni elementi sada su predmet rastućih trgovinskih ograničenja, što dodatno pojačava globalnu nesigurnost snabdevanja. U isto vreme, rafinacija i obrada ostaju snažno koncentrisani u malom broju zemalja, posebno u Kini i nekim azijskim ekonomijama.
Turska već zauzima vodeću globalnu poziciju u proizvodnji borata, koji je ključni ulaz za industrijske primene od poljoprivrede do naprednih materijala. U poslednje vreme je pojačana istraživačka aktivnost oko retkih zemnih elemenata u regionu Eskišehir, što dodatno jača očekivanja o dugoročnoj strateškoj vrednosti. Turski donosioci odluka sve više frame kritične minerale ne samo kao rudarske resurse, već kao ključne stubove nacionalne industrijske strategije.
Geografska pozicija Turske između Evrope, Azije, Afrike i Bliskog Istoka pruža joj jedinstvenu logističku prednost. Zvaničnici OECD-a naglasili su da ova pozicija omogućava Turskoj da funkcioniše kao prirodni tranzitni i redistribucioni čvor za diversifikovane lance snabdevanja mineralima. U eri kada kompanije aktivno traže načine da smanje geopolitički rizik i skrate rute snabdevanja, ova uloga postaje sve vrednija.
Turska aktivno sprovodi strategiju uspona duž vrednosnog lanca. Ministar energetike Alparslan Bayraktar je tokom OECD foruma naglasio da „samo posedovanje resursa više nije dovoljno“, signalizirajući pomak politike ka integraciji ekstrakcije, obrade i proizvodnje sa višom vrednošću. Ovaj trend odražava širu globalnu promenu: prava konkurencija u kritičnim mineralima više nije samo o vlasništvu nad ležištima, već o kontroli nad kapacitetom rafinacije i industrijske obrade.
U okviru foruma OECD-a diskutovano je kako se politika kritičnih minerala brzo razvila iz pitanja rudarstva u temu geopolitičke i industrijske strategije. Učesnici su uključivali ministre, lidere industrije, investitore i institucije politike fokusirane na otpornost lanca snabdevanja i bezbednosne okvire trgovine.
Za Evropsku uniju raste značaj Turske kao ključnog igrača na tržištu kritičnih minerala. Kako EU ubrzava svoju zelenu tranziciju i kapacitete za proizvodnju odbrane, suočava se sa strukturnim izazovom: potražnja za kritičnim mineralima raste mnogo brže nego napori za diversifikaciju snabdevanja. Podaci OECD-a potvrđuju da su izvozna ograničenja značajno povećana tokom poslednjih 15 godina dok globalni lanci snabdevanja ostaju snažno koncentrisani.
Turske ambicije prevazilaze samu ekstrakciju; zemlja se sve više pozicionira kao regionalni centar za obradu i integraciju industrijskih procesa. Ova transformacija se uklapa u širu restrukturaciju globalnih industrijskih sistema gde je vrednost sve više koncentrisana u srednjem toku obrade nego samo vlasništvu nad sirovinama.
