Supported byElevatePR Digital
Supported byspot_img
RudarstvoSrpski seljaci obećali da će blokirati rudnik litijuma uprkos sporazumu vlade i...

Srpski seljaci obećali da će blokirati rudnik litijuma uprkos sporazumu vlade i EU

Supported byspot_img
Supported byMercados Media

Stanovnici malog sela u zapadnoj Srbiji odlučno se protive planu koji podržava vlada za otvaranje rudnika litijuma u njihovoj plodnoj dolini, uprkos sporazumu sa Evropskom unijom. Zlatko Kokanović, 48-godišnji poljoprivrednik, odlučan je da spreči otvaranje rudnika, čak i ako to znači rizikovanje života.

„Svi smo ovde spremni da izgubimo živote,“ rekao je Kokanović za Associated Press. „Mogu da pucaju. To je jedini način na koji mogu da otvore rudnik.“

Predloženi rudnik bi bio lociran u dolini Jadra, koja sadrži jedno od najbogatijih nalazišta litijuma u Evropi. Litijum je ključna komponenta za baterije koje se koriste u električnim vozilima i od suštinskog je značaja za globalnu tranziciju ka zelenoj energiji. Međutim, potencijalni ekološki uticaj rudnika izazvao je široko rasprostranjeno protivljenje, što je dovelo do masovnih protesta i izazova za administraciju predsednika Aleksandra Vučića.

Supported by

Dok srpska vlada vidi rudnik kao priliku za ekonomski razvoj, kritičari tvrde da bi on izazvao nepovratnu štetu poljoprivrednom zemljištu doline Jadra, podzemnim vodenim rezervama i rekama. Očekuje se da će hiljade ljudi protestovati u Beogradu, zahtevajući zakon o zabrani rudarenja litijuma u čitavoj Srbiji. Kokanović i njegova grupa „Ne Damo Jadar“ će biti među njima.

„Nas ne interesuje njihov profit. Odrasli smo na ovoj zemlji i umrećemo na ovoj zemlji,“ rekao je Kokanović, otac petoro dece. „Ova zemlja pripada našoj deci.“

Poslednje dve decenije, multinacionalni rudarski gigant Rio Tinto istražuje nalazišta litijuma i bora u dolini Jadra i izradio je planove za otvaranje rudnika. Kompanija ima kontroverznu istoriju, sa optužbama za korupciju, degradaciju životne sredine i kršenje ljudskih prava na svojim lokacijama širom sveta, što izaziva zabrinutost među lokalnim stanovništvom i ekološkim grupama.

Masovni protesti 2021. i 2022. godine naterali su srpsku vladu da privremeno zaustavi razvoj rudnika, ali plan je ponovo oživeo u julu, kada je Srbija potpisala memorandum o „kritičnim sirovinama“ sa EU, u prisustvu nemačkog kancelara Olafa Šolca.

Dubravka Đedović Handanović, ministarka rudarstva i energetike Srbije, naglasila je da dolina Jadra sadrži oko 158 miliona tona litijuma, što je otprilike 17% procenjenih rezervi Evrope. Opisala je Jadar kao „jedno od najbolje istraženih nalazišta litijuma u Evropi, a verovatno i u svetu,“ tvrdeći da bi mogao pozicionirati Srbiju kao lidera u borbi protiv klimatskih promena.

Handanović, koja je potpisala memorandum sa EU, izjavila je da bi potencijalne rudarske operacije poštovale najviše standarde EU. Obećala je da projekat neće napredovati ako predstavlja značajan ekološki rizik, uprkos zabrinutostima koje su izneli kritičari. Vlada je takođe uspostavila call centar i medicinski tim za praćenje potencijalnih zdravstvenih uticaja.

Iako bi rudnik mogao ojačati veze Srbije sa EU i smanjiti zavisnost bloka od Kine za litijum, protivnici tvrde da ekološki rizici nadmašuju koristi. Srbija, kandidat za članstvo u EU, takođe održava bliske odnose sa Rusijom i Kinom, pri čemu Kina poseduje najveći rudnik bakra u zemlji.

Dragana Đorđević, istraživački profesor na Univerzitetu u Beogradu i stručnjak za ekološku hemiju, upozorava da dolina Jadra, poljoprivredno područje sa čestim poplavama, može širiti toksične materijale nizvodno, što predstavlja „ogroman rizik za čitav region.“

Rio Tinto je obećao da će izgraditi podzemni rudnik u skladu sa standardima bezbednosti EU. U kratkom mejlu za AP, srpska podružnica kompanije izrazila je podršku javnom dijalogu zasnovanom na činjenicama i uputila na nacrt ekološke studije koja poziva na povratne informacije javnosti.

Očekuje se da rudnik neće biti otvoren pre 2028. godine. Predsednik Vučić je odbacio trenutne proteste protiv litijuma kao politički motivisane, navodno orkestrirane od strane stranih sila protiv njega i njegove vlade.

U dolini, nekretnine u vlasništvu podružnice Rio Tinta, Sava, obeležene su znakovima „zabranjen pristup“ i zapečaćene plastičnom trakom. Predloženi rudnik bi obuhvatao oko 500 hektara doline, koja je trenutno ispunjena poljima kukuruza i soje.

Vladan Jakovljević, stanovnik obližnjeg sela Stupnica, takođe je posvećen zaštiti svog načina života. Strahuje da bi otvaranje rudnika značilo kraj za zdravo okruženje njegove porodice i njegovo pčelarstvo.

„Ako rudnik bude otvoren,“ upozorava Jakovljević, „za nas neće biti života.“

Izvor: miningwatch.news

Supported byspot_img
Supported byspot_img
Supported byspot_img

Najnovije vesti

Povezani članci

European Lithium osigurava budućnost litijuma u Irskoj za zeleni razvoj Evrope

European Lithium Ltd obezbedila je 2 miliona australijskih dolara od institucionalnih i sofisticiranih investitora za razvoj nedavno akviziranog Leinster litijumskog projekta u Irskoj, uključujući uzorkovanje i bušačke aktivnosti. Predsednik kompanije, Toni Sejdž, izrazio je entuzijazam povodom nove investicije, izjavivši: „Zadovoljstvo...

Norra Kärr: Švedski projekat retkih zemalja koji menja pravila igre za Evropu

Leading Edge Materials Corp. objavila je podnošenje aplikacije za Eksploatacionu koncesiju („Bearbetningskoncession“) za 25-godišnji zakup rudnika za projekat teških retkih zemalja (HREE) Norra Kärr. Ovo dolazi nakon što je prvobitna koncesija odobrena 2013. godine, kada je kompanija predložila da...

Rio Tinto u saradnji sa partnerima pokreće projekat niskougljeničnog aluminijuma u Finskoj

Rio Tinto je ušao u partnerstvo sa švedskom investicionom kompanijom Vargas, Mitsubishi i drugim partnerima kako bi istraživali projekat aluminijuma sa niskim emisijama ugljen-dioksida u Finskoj. Kao deo ovog strateškog partnerstva, Rio Tinto će pružiti pristup svojoj tehnologiji za...
error: Content is protected !!