Analizirajući portugalijske i srpske litijumske projekte ističe se sve veći značaj Evrope u globalnom lancu snabdevanja litijumom, koji je od suštinskog značaja za baterije za električna vozila i sisteme za skladištenje obnovljive energije. Obe zemlje imaju značajna nalazišta litijuma, ali njihovi projekti su u različitim fazama razvoja i suočavaju se sa različitim izazovima i mogućnostima.
Portugalijski litijumski projektiPortugalija je prepoznata po tome što poseduje jednu od najvećih rezervi litijuma u zapadnoj Evropi, sa značajnim nalazištima koja se nalaze uglavnom u severnim i centralnim delovima zemlje. Portugalijska vlada je bila zainteresovana za razvoj ovih resursa kako bi pozicionirala Portugaliju kao ključnog igrača na evropskom tržištu metala za baterije.
Ključni projekti:– Nekoliko projekata istraživanja i razvoja je u toku, fokusirajući se na ležišta litijuma u tvrdim stenama. Najznačajnije oblasti uključuju Goncalo (Guarda), Boticas (Vila Real) i Montalegre. Ovi projekti su u različitim fazama, od istraživanja do studija izvodljivosti.
– Briga za životnu sredinu: Slično drugim rudarskim inicijativama na globalnom nivou, portugalijski litijumski projekti se suočavaju sa protivljenjem lokalne zajednice I brigom za životnu sredinu. Zabrinutost oko korišćenja vode, narušavanja ekosistema i promena pejzaža preovlađuje.
– Regulatorne prepreke: Kretanje kroz proces regulatornog odobrenja za rudarske i prerađivačke objekte može biti dugotrajno i složeno, što može odložiti rokove projekta.– Infrastruktura i prerada: Razvoj neophodne infrastrukture za rudarstvo i preradu litijuma, uključujući hemijska postrojenja za pretvaranje litijuma u materijal za baterije, ključna je za uspeh portugalijskih litijumskih projekata.
Mogućnosti:
– Lanac snabdevanja EU: Portugalija ima priliku da značajno doprinese lancu snabdevanja baterijama u EU, smanjujući zavisnost od uvezenog litijuma.– Održivost i inovativnost: Naglašavanje održivih rudarskih praksi i inovativnih tehnologija prerade moglo bi da ublaži uticaje na životnu sredinu i poboljša prihvatljivost projekta.
Srpski litijumski projektiSrpska nalazišta litijuma, posebno projekat Jadar, postavili su zemlju na mapu potencijalne proizvodnje litijuma. Nalazište Jadar je jedno od najvećih nalazišta litijuma na svetu, sa značajnim količinama borata.
Ključni projekti:– Najzapaženiji je projekat Jadar, čiji je vlasnik Rio Tinto. Nalazi se u blizini Loznice i predstavlja značajnu investiciju u rudarskom sektoru Srbije. Međutim, projekat se suočio sa značajnim protivljenjem i regulatornim izazovima, što je dovelo do njegove suspenzije.
Izazovi:– Briga za životnu sredinu i zajednicu: Projekat Jadar naišao je na snažno protivljenje ekoloških grupa i lokalnih zajednica, zabrinutih zbog zagađenja vode, gubitka biodiverziteta i raseljavanja.
– Regulatorna i pravna pitanja: Pravni izazovi i promene u regulatornim odobrenjima su dodali neizvesnost budućnosti projekta.
– Ekonomski i politički rizici: Fluktuirajuće globalne cene litijuma i potencijalne promene političkih prioriteta predstavljaju rizik za održivost projekta.Mogućnosti:
– Strateški razvoj resursa: Uspešan razvoj projekta Jadar mogao bi da pozicionira Srbiju kao ključnog proizvođača litijuma, privlačeći dalje investicije u rudarski sektor zemlje.– Tehnološki razvoj: Ulaganje u tehnologiju prerade moglo bi da omogući Srbiji ne samo da ekstrahuje litijum već i da ga preradi u litijum karbonat ili hidroksid za baterije, dodajući mu vrednost u zemlji.
Komparativna analizaGeopolitički i ekonomski značaj:
– I Portugalijski i srpski litijumski projekti imaju potencijal da unaprede stratešku autonomiju Evrope u kritičnim sirovinama, doprinoseći ciljevima EU za zelenu i digitalnu tranziciju.
Upravljanje životnom sredinom i društvom (ESG):– Briga za životnu sredinu i zajednice je značajan izazov za obe zemlje, naglašavajući važnost pridržavanja visokih ESG standarda. Projekti koji uspešno rešavaju ova pitanja kroz angažovanje zajednice i održive prakse će verovatno napredovati lakše.
Integracija tržišta:– Za obe zemlje, integracija u evropski lanac snabdevanja baterijama i električnim vozilima je ključna prilika. Ovo zahteva ne samo ekstrakciju sirovina, već i ulaganje u kapacitete za preradu i rafinaciju za proizvodnju litijuma za baterije.
Dok i portugalijski i srpski litijumski projekti obećavaju doprinos evropskom i globalnom snabdevanju litijumom, oni moraju da se bave ekološkim, regulatornim i društvenim izazovima. Uspeh u ovim projektima mogao bi značajno da utiče na evropsku energetsku tranziciju i ekonomski pejzaž, naglašavajući potrebu za održivim i društveno odgovornim rudarskim praksama.Izvor: miningwatch.com
