Srbija: Potraga za zlatom

Novo nalazište zlata u jednom od najsiromašnijih delova Srbije.

To je za sada informacija koju su vlasti u Srbiji spremne da podele sa javnošću mesec dana nakon što ju je na javnom servisu 15. decembra 2022. izneo predsednik Srbije, Aleksandar Vučić.

U medijima se nakon toga spekulisalo gde bi mogla biti nova zlatna žila, zbog koje je Srbiju, kako je naveo Vučić “Bog pogledao”.

Supported by

U Ministarstvu rudarstva i energetike nisu odgovorili na pitanje Radija Slobodna Evropa (RSE) da li su informisani o novom nalazištu zlata i šta je ministarstvo tim povodom preduzelo.

Geološka istraživanja i eksploataciju zlata u Srbiji obavljaju mahom strane kompanije.

U Geološkom zavodu Srbije naveli su za RSE da su geološka istraživanja, kada su u pitanju zlato i druge vredne mineralne sirovine, u skladu sa zakonom tajna, dok ne stigne zvanična potvrda Vlade Srbije, odnosno nadležne komisije da se ti podaci mogu javno saopštiti.

“Dok se to zvanično ne objavi, niko nema osim te strane kompanije (koja vrši istraživanja) konkretne podatke o čemu se radi i gde se to nalazi”, pojasnio je za RSE geolog Predrag Mijatović.

Koliko zlata Srbija ima u ležištima?

Poslednje istraživanje o tome koliko zlata ima u ležištima na teritoriji Srbije Geološki zavod uradio je 2000. godine za potrebe Ministarstva rudarstva i energetike.

Prema toj studiji, pojasnio je za RSE geolog Predrag Mijatović, procene su bile da rezerve zlata iznose oko 300 tona.

“U međuvremenu, otkriveno je ležište Čukaru Peki sa velikim rezervama, tako da se sada procenjuje da su otprilike rezerve Srbije negde možda između 500 i 600 tona zlata”, naveo je Mijatović.

U odnosu na to kako se trenutno kreće cena zlata na svetskoj berzi, Mijatović je istakao da tih 500 do 600 tona zlata vredi oko 30 milijardi dolara.Zlatom je, prema podacima Ministarstva rudarstva i energetike Srbije, najbogatiji istok zemlje. Na fotografiji: Rudnik bakra i zlata u Boru, koji je od 2018. u većinskom vlasništvu kineske kompanije Ziđin Koper (Zijin Copper).

Rudnik Čukaru Peki u okolini Bora na istoku Srbije otvorila je kineska kompanija Ziđin Majning (Zijin Mining) u oktobru 2022.

Ziđin Majning jedna je od tri kompanije koje prema podacima Ministarstva rudarstva i energetike trenutno vrše eksploataciju ruda na teritoriji Srbije koje u svom sastavu imaju i zlato.

Druga je Ziđin Koper (Zijin Copper), takođe podružnica krovne kineske kompanije Ziđin.

Eksploataciju zlata vrši i Rudnik Lece u vlasništvu domaće kompanije Hemofarm.

Međutim, prema podacima Agencije za privredne registre Srbije, ta kompanija nalazi se u stečaju.

Novo nalazište zlata bilo bi značajno, ukazao je Mijatović, i za rudarstvo i za ekonomiju u Srbiji.

“Ako je u pitanju malo ležište, ono bi moglo da zaposli oko 100 radnika. Svako veće ležište značilo bi da bi broj zaposlenih u eksploataciji premašivao i 200-300 radnika, možda i više, u zavisnosti od veličine ležišta.”

Mijatović je ocenio da sa trenutnim količinama zlata u ležištima Srbija “zauzima vidno mesto” u Evropi.

Prema podacima Svetskog saveta za zlato (World Gold Council), najveći proizvođač zlata na svetu je Kina, koju slede Rusija i Australija.

Od država Evropske unije, najviše zlata se proizvodi u Bugarskoj, ali ona na svetskoj listi zauzima tek 42. mesto.

Gde i ko trenutno vrši istraživanja?

U Ministarstvu rudarstva i energetike naveli su u odgovoru za RSE da trenutno u Srbiji 16 kompanija vrši geološka istraživanja zlata.

“Najznačajnija nalazišta zlata su u rudnim poljima Bora, Majdanpeka, Velikog Krivelja, Cerova, Čukaru Peki”, naveli su u Ministarstvu.

Zlatom je prema podacima Ministarstva najbogatiji istok zemlje.

U Ministarstvu su istakli da se zlato najčešće javlja u asocijaciji sa drugim metalima; bakra, srebra, olova, cinka, gvožđa i drugih, a da se procenat zlata u tim rudama razlikuje od ležišta do ležišta.

Zašto se informacije drže u tajnosti?

Gde se novootkriveno ležište nalazi, prema rečima predsednika Srbije, zna on i još dvoje ljudi.

“To nalazište zlata je fantastično. Još niko ne zna gde je, sem nas troje u zemlji”, naveo je predsednik Srbije Aleksandar Vučić u izjavi za TV Pink 20. decembra 2022. tokom posete Azerbejdžanu.

Zakon o rudarstvu i geološkim istraživanjima u članu 25 propisuje da su Geološki zavod Srbije i Ministarstvo rudarstva i energetike obavezni da sa izveštajima i elaboratima o geološkim istraživanjima postupaju u skladu sa oznakom “poslovna tajna”.

U članu 49 istog zakona navodi se da u slučaju da rezultati geoloških istraživanja sadrže podatke koji se smatraju tajnim, “nosilac istraživanja takve podatke može ustupiti trećim licima samo na način i pod uslovima utvrđenim tim propisima”.

‘Skup i izazovan posao’

Geolog Predrag Mijatović ukazao je za RSE da je istraživanje i eksploatacija zlata skup posao.

Na pitanje šta je najveći izazov, on je naveo da ceo proces predstavlja izazov jer samo istraživanje tla ne znači da će se tu naći zlato i da će taj proces rezultirati otvaranjem rudnika.

“Možete na određenom terenu da potrošite i pet do deset miliona dolara i kad podvučete crtu posle svega ustanovite da nemate tu ležište i da se ne isplati nikakva eksploatacija ili da dobijete takve rezultate da kažete – eksploatacija mi se ovde isplati samo ako cena zlata na svetskom tržištu pređe na primer 2.000 dolara po unci”, pojasnio je Mijatović.

On je dodao da istraživanja u Srbiji uglavnom vrše strane kompanije, što je, kako je ocenio, uobičajena praksa u svetu.

RSE je utvrdio da je od 16 kompanija koje prema podacima Ministarstva rudarstva i energetike u Srbiji vrše geološka istraživanja zlata samo pet u većinskom domaćem vlasništvu, prenosi Radio Slobodna Evropa.