Otvaranje rudnika olova, cinka i bakra u Karamanici kod Bosilegrada, smatraju ekološki aktivisti, predstavlja ozbiljnu pretnju za životnu sredinu, ali i zdravlje ljudi jer bi štetne materije mogle da završe u rekama koje su i izvori vode za piće i navodnjavanje u Srbiji i Bugarskoj.
Zbog najave početka rada rudnika, protestovali su i i bugarski aktivisti, a Ministarstvo zaštite životne sredine u toj zemlji dalo je negativnu ocenu prihvatljivosti projekta.
Za meštane sela oko Bosilegrada, Dragovištica i njene pritoke znače život. Vodu koriste za zalivanje bašti, tu poje stoku. Dok je, kao pilot-projekat, rudnik radio, kažu, pretio je da ugrozi živi svet u rekama i oko nje.
„Kamen je bio beo, reka je dolazila bela. Reka je ranije bila puna pastrmke, sad kad ne radi flotacija, ponovo se vratila pastrmka, vratile su se žabe“, priča Ivica Zaharijev iz mesta Donje Tlamino.
I njegov komšija Vinko Hristov kaže da je reka izvor života.
„Neki put reka bude bela, ne znam da li je zagađena ili ne, ali više puta stoka ne pije vodu“, kaže kaže za Euronews Srbija Vinko Hristov.
Zbog tih otpadnih voda, rudnik je, pod pritiskom ekoloških udruženja, 2022. godine zatvoren. Aktivisti upozoravaju da i sada rudnik ugrožava životnu sredinu.
Problemi sa jalovištem
„To je jaloviše koje su oni, navodno, zaštitili, ali kad se stvore bujice, voda prelazi i zagađuje reku“, navodi Ivica Arsov, aktivista Ekološkog ustanka.
Tu vodu stanovnici bugarskog grada Ćustendil koriste za piće. Ekološka aktivistkinja Daniela Mihajlović kaže da resorno bugarsko Ministarstvo nije prihvatilo studiju uticaja na životnu sredinu zbog planiranog korišćenja cijanida u procesu prerade rude i nepostojanja sistema za prečišćavanje otpadnih voda.
Oni kažu da je zatvoreni sistem otpadnih voda rešenje, slažemo se, ali to je nemoguće u ovim uslovima. Sa tim se slaže i bugarsko ministarstvo. Pošto te otpadne vode moraju negde da idu, ne mogu da se talože u nedogled“, priča Daniela Mihajlović iz Eko Surdulica.
Ivica Arsov navodi da je ministarstvo bilo jasno da pod takvim uslovima ne može da se otvori rudnik, jer nisu ispoštovane ekološke mere i standardi.
Ekolozi tvrde i da je Studija uticaja na životnu sredinu nepotpuna i da je javna rasprava o njoj održana u tajnosti.
Zaharijev: Rudnik šansa za Bosilegrad
Prvi čovek opštine, međutim, smatra da je rudnik velika šansa za ovaj siromašni kraj.
„Oni utiču na rast i razvoj svake opštine – i zbog zapošljavanja, i zbog prihoda opštine od kapitalne dobiti, uz poštovanje svih ekoloških standarda“, navodi za Euronews Srbija Vladimir zaharijev, predsednik opštine Bosilegrad.
Upitan da li neko garantuje ekološku bezbednost, odgovara da će prvo morati to da se ispoštuje, pa tek onda otvaranje eksploatacije, flotacije…
Meštani mesta Donje Tlamino kažu da niko nije protiv toga da rudnik radi, ali po propisu uz poštovanje ekoloških standarda.
Da li je sve u skladu sa ekološkim standardima i da li imaju sve neophodne dozvole za početak eksploatacije, iz kompanija Bosil-Metal, koja je vlasnik rudnika, Euronews Srbija nije dobio odgovore, prenosi Euronews Srbija.
