Supported byElevatePR Digital
Supported byspot_img
RudarstvoSrbija: Kakvo rudarstvo je potrebno?

Srbija: Kakvo rudarstvo je potrebno?

Supported byspot_img
Supported byMercados Media

Rudarsko-geološki fakultet, Geološki zavod, Komora rudarskih i geoloških inženjera Srbije, Savez inženjera rudarstva i geologije Srbije, Tehnički fakultet iz Bora i Rudarski institut iz Beograda poručili su u utorak da političke borbe ne smeju da ugroze integritet rudarske i geološke struke u Srbiji i da nije pitanje da li je potrebno rudarstvo ili ne, već kakvo rudarstvo je potrebno.

U zajedničkom saopštenju, izdatom povodom mnogobrojnih informacija u javnosti o rudarenju i geološkoj struci, naglašeno je da te oblasti zahtevaju stručnost, odgovornost, nezavisnost i poštovanje.

Stručnjaci smatraju da je očuvanje rudarske i geološke struke od političkih uticaja ključno za dugoročnu održivost i sigurnost u industriji.

Supported by

„Pozivamo sve relevantne aktere, kako u Srbiji tako i širom sveta, da podrže stručni pristup u rudarstvu i geologiji, te da zajednički radimo na očuvanju i unapređenju ovih važnih disciplina za dobrobit svih“, navedeno je u saopštenju.

Podseća se da rudarstvo i geologija omogućavaju eksploataciju mineralnih resursa, koje se koriste u granama kao što su energetika za proizvodnju električne i toplotne energije, građevinska i farmaceutska industrija, metalska i hemijska industrija, ali i da imaju i ključnu ulogu u održivom ekonomskom razvoju širom sveta.

„Bez rudarenja i kritičnih mineralnih sirovina nije moguć tehnološki razvoj i napredak, kao ni prelazak na obnovljive izvore energije u proizvodnji energije i zaštiti životne sredine, odnosno smanjenje uticaja na klimatske promene“, piše u saopštenju.

Zato, smatraju, „pitanje ne treba i ne sme da bude – rudarstvo da ili ne, već samo – kakvo rudarstvo“.

Ukazano je i da je u Srbiji, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, na kraju 2023. godine u sektoru rudarstva bilo više od 30.000 zaposlenih.

Prema analizama, na svakog direktno zaposlenog u rudarstvu dolaze još četiri indirektna radna mesta, što dovodi do toga da desetine hiljada porodica u Srbiji zavise od rudarske industrije.

Dodaje se i da su geološka istraživanja dug i kompleksan proces, te da je za otvaranje rudnika metaličnih sirovina potrebno u proseku pet do 10 godina, pa je od momenta započinjanja istraživanja pa do prve proizvodnje potrebno u proseku od 15 do 20 godina.

„Kada govorimo o istraživanju litijuma, u Srbiji imamo jedno istraživanje koje se vodi kao aktivno, ali se istražni radovi ne izvode. Međutim, dug je put od istraživanja do eksploatacije. Samo istraživanje ne znači odmah i eksploataciju“, navedeno je u saopštenju.

U Srbiji se ovih dana u više gradova organizuju protesti protiv rudarenja litijuma, prenosi Beta.

Supported byspot_img
Supported byspot_img
Supported byspot_img

Najnovije vesti

Povezani članci

Nemačka pokreće fond za sirovine od milijardu evra za obezbeđivanje kritičnih resursa

Fond za sirovine nemačke vlade zvanično kreće sa radom, kako je najavilo Savezno ministarstvo za privredu i klimatsku akciju (BMWK). Sa budžetom od jedne milijarde evra, cilj fonda je da poboljša sigurnost snabdevanja sirovinama u Nemačkoj i Evropi putem...

Nova fabrika OCSiAl-a u Srbiji: Podrška razvoju naprednih baterija za ProLogium Gigafabriku

Luksemburška kompanija OCSiAl je otvorila novu proizvodnu fabriku za jednoslojne ugljenične nanocijevi u Srbiji, sa impresivnim godišnjim kapacitetom proizvodnje od 3.000 tona. Ova nova fabrika će igrati ključnu ulogu u ambicioznom projektu gigafabrike kompanije ProLogium u Dunkirku, Francuska, koja...

Javna Rasprava o Francuskom Rudniku Litijuma: Ekološka Briga naspram Tehnološkog Napretka

Nacionalna komisija za javnu raspravu (CNCP) objavila je svoje nalaze 30. septembra u vezi sa najvećim projektom rudnika litijuma u Francuskoj nakon petomesečne javne diskusije. Uprkos značaju za evropske napore ka domaćoj proizvodnji ključnih sirovina, mišljenja o projektu EMILI...
error: Content is protected !!