Srbija i Evropska unija su 19. jula formalizovale strateško partnerstvo o ključnim sirovinama, uz prisustvo nemačkog kancelara Olafa Šolca. Partnerstvo se fokusira na rezerve litijuma u Srbiji, koje su ključne za proizvodnju baterija za nemačka električna vozila. Cilj sporazuma je privući proizvođače baterija i električnih vozila u Srbiju, kako bi se maksimalno iskoristile prednosti od eksploatacije litijuma.
Međutim, projekat je suočen sa kontroverzama na dva fronta. Prvo, postoje ekološke zabrinutosti oko rudarstva u regionu Jadar, gde se nalaze rezerve litijuma. Uprkos uveravanjima kompanije Rio Tinto, koja vodi projekat, i vlade Srbije i EU, skepsa u pogledu ekološke bezbednosti i sposobnosti srpskih institucija da sprovedu te standarde i dalje postoji.
Drugo, kritičari tvrde da projekat predstavlja kompromis vrednosti EU za strateške i ekonomske interese. Stanje demokratije u Srbiji je bilo pod lupom nakon izbora u decembru 2023. godine, uz kritike od strane institucija EU i nemačke vlade. Čini se da sada sporazum o litijumu zasenjuje te zabrinutosti, razočaravajući pro-EU frakcije u Srbiji.
Reputacija EU u Srbiji, već krhka, verovatno neće imati koristi od ovog razvoja događaja. Javno mnjenje može dodatno pogoršati, što će zakomplikovati cilj EU da pripremi Srbiju za članstvo.
Trajna nepopularnost rudarstva litijuma
Projekat litijuma suočen je sa protivljenjem, istaknutim masovnim protestima tokom zime 2021/2022. godine koji su doveli do otkazivanja projekta. Kritičari su dugo strahovali da vladajuća Srpska napredna stranka (SNS) i predsednik Aleksandar Vučić samo čekaju povoljniji trenutak za oživljavanje inicijative.
U julu 2024. godine, Ustavni sud je poništio odluku iz 2022. godine, otvarajući put za ponovno pokretanje projekta. Nedelju dana kasnije, Srbija je potpisala Memorandum sa EU u prisustvu kancelara Šolca.
Od privremenog obustavljanja projekta, Rio Tinto je pojačao napore da utiče na javno mnjenje, naglašavajući ekonomske koristi i ekološku bezbednost. Predsednik Vučić je projekat promovisao kao ključan za ekonomsku budućnost Srbije. Ipak, protivljenje ostaje snažno, uz raširene kritike političara, aktivista i javnosti, uključujući nedavne proteste u nekoliko gradova.
Anketa Nove srpske političke misli (NSPM) iz kraja juna i početka jula pokazala je da 52,1% ispitanika protivi rudniku, dok ga 33,7% podržava. Iako je pouzdanost NSPM-a dovedena u pitanje, takve brojke ukazuju na značajno protivljenje.
Uticaj na percepciju EU
Popularnost EU u Srbiji istorijski je bila pod uticajem anti-zapadnih sentimenata iz 1990-ih i proglašenja nezavisnosti Kosova. Iako je podrška članstvu u EU generalno bila iznad 50%, nedavne ankete pokazuju da je ispod tog praga, delom zbog nezadovoljstva zahtevima EU za sankcije Rusiji.
EU je pokušala poboljšati svoj imidž u Srbiji promotivnim kampanjama, ali projekat litijuma predstavlja novi izazov. Milenković tvrdi da sporazum pogoršava nezadovoljstvo zbog srpskih ekoloških i političkih pitanja, potencijalno prikazujući EU kao protivnika umesto partnera.
Nezadovoljstvo među pro-EU građanima
EU se suočava sa dilemama u Srbiji: održavanje odnosa sa vladom uz istovremeno rešavanje zabrinutosti pro-EU građana. Pro-EU opoziciona koalicija „Srbija protiv nasilja“, koja je osvojila 24% glasova na izborima u decembru 2023. godine, i liberalno udruženje „ProGlas“ kritikovali su projekat litijuma. Poseta zvaničnika EU i Nemačke, nakon kritika srpskih izbornih praksi, dodatno je razočarala pro-demokratske snage.
Vedran Džihić iz Austrijskog instituta za međunarodne odnose tvrdi da fokus EU na sporazum o litijumu podriva njen vrednosni integracioni proces i otuđuje one koji se zalažu za demokratske vrednosti u Srbiji. Projekat bi mogao smanjiti legitimitet EU među proevropskim građanima i dovesti do povećane represije nad disidentskim glasovima.
Dilema proširenja
Posvećenost EU proširenju, istaknuta u novoj Strategijskoj agendi 2024-2029, suprotstavlja se njenom opreznom pristupu integraciji Srbije. Uprkos nagađanjima da bi sporazum o litijumu mogao ubrzati članstvo Srbije u EU, nisu naznačeni konkretni koraci.
Džihić opisuje pristup EU prema proširenju Zapadnog Balkana kao pragmatičan i vrednosno neutralan. Sporazum o litijumu odražava ovaj trend, jer posvećenost Srbije članstvu u EU ostaje neizvesna, a entuzijazam vlade za ispunjavanje uslova za pristupanje čini se mlakim.
Izjava ministra saobraćaja i infrastrukture Gorana Vesića da je Srbija „suštinski postala član EU“ simbolizuje trenutni stav srpske vlade – angažovanje sa EU, ali izbegavanje punih obaveza članstva. Ako ni EU ni Srbija ne shvate proces proširenja ozbiljno, značaj sporazuma o litijumu i reputacija EU će biti umanjeni, ostavljajući proevropske Srbe kao glavne gubitnike.
Izvor: miningwatch.news
