Globalna potražnja za metalima koji se koriste u baterijama za električna vozila, kao i u solarnim panelima i vetroturbinama, pojačava pritisak na proširenje rudarske proizvodnje. Istovremeno, industrija se suočava sa nizom incidenata i društveno-ekoloških posledica koje utiču na zajednice i ekosisteme širom sveta. U takvom kontekstu, pitanje kako se upravlja životnim ciklusom sirovina postaje jednako važno kao i sama eksploatacija.
Istraživanje koje su sproveli Univerzitet za tehnologiju u Sidneju (UTS) preko Instituta za održive budućnosti (UTS-ISF), u saradnji sa američkom nevladinom organizacijom Earthworks, procenjuje da bi optimizacija oporavka metala iz baterija mogla smanjiti potrebu za novim sirovinama u EV lancu snabdevanja. Prema nalazima, potražnja za bakrom, litijumom, kobaltom i niklom mogla bi se smanjiti za 25–55% tokom naredne dve decenije. Ključni parametar je stopa povrata metala iz otpadnih baterija i tehnološki razvoj koji menja odnos između potrošnje sirovina i proizvodnje baterija.
Studija ističe da tehnološka dostignuća omogućavaju oporavak sa stopama iznad 90% za sve navedene metale, uz nastavak evolucije tehnologije baterija. To bi trebalo da smanji količinu sirovina potrebnu po kilovat-satu (kWh) kapaciteta EV baterije. U praksi, ovakav pomak utiče na planiranje nabavki i na način na koji se vrednuju alternativni izvori metala, uključujući reciklažu.
Nasuprot tome, postojeći ekonomski podsticaji i politike ne vode dovoljno brzo ka optimalnom recikliranju baterijskih metala. Jedan od pokazatelja je da se trenutno oporavlja približno 12% litijuma iz istrošenih litijum-jonskih baterija. Razlika između tehnički ostvarivih stopa povrata i stvarne operativne prakse postaje relevantna za regulatorni dizajn i industrijske ciljeve.
Evropska unija je pokušala da adresira taj jaz kroz sveobuhvatan regulatorni pristup koji obuhvata ceo životni ciklus baterija. U decembru 2020. Evropska komisija predložila je okvir koji pokriva 79 članova i uvodi obaveze vezane za dužnu pažnju pri mineralnom poreklu. Predlog takođe uključuje obračun ugljenog otiska i obuhvata lanac vrednosti baterija od ekstrakcije do reciklaže i ponovne upotrebe.
Za kompanije u regionu, ovakav okvir je značajan jer premešta fokus sa pojedinačnih operacija na upravljanje rizicima kroz ceo lanac snabdevanja. Obaveze povezane sa mineralnim poreklom i ugljenim otiskom direktno utiču na dokumentaciju dobavljača, metodologije merenja emisija i usklađivanje tokova materijala između rudarskih, prerađivačkih i reciklažnih kapaciteta. Ujedno, regulatorni zahtevi mogu uticati na troškove usklađenosti i na tempo modernizacije procesa povrata metala.
Međutim, istraživanje UTS-ISF u saradnji sa Earthworks ukazuje da predložene politike ne idu dovoljno daleko kada je reč o ciljevima za oporavak litijuma iz otpadnih baterija. Predloženi ciljevi prema tom okviru su 35% do 2026. godine i 70% do 2030. godine, ali studija navodi da bi trebalo podići ambiciju na najmanje 70% do 2026. i 90% do 2030. Ovaj pomer se oslanja na procenu da postojeće i nadolazeće tehnologije reciklaže mogu podržati više stope povrata.
Pored kvantitativnih ciljeva, predlog regulatornog okvira treba da uključi stroge standarde za životnu sredinu i ljudska prava u rudarskim operacijama. U analizi se naglašava potreba za nezavisnim nadzorom treće strane koji bi bio usklađen sa inicijativama poput Initiative for Responsible Mining Assurance. Takav mehanizam nadzora ima praktičan značaj jer pomaže da se usklađenost meri kroz proverljive kriterijume umesto kroz deklarativne tvrdnje.
U tom smislu, Transport and Environment (T&E), nevladina organizacija sa sedištem u Briselu, objavila je poziciono mišljenje o identifikovanim prazninama u postojećem pristupu EU regulativi. T&E navodi konkretne načine jačanja pravila kako bi se proizvodnja baterija u evropskom kontekstu oslanjala na pouzdaniji sistem zaštite standarda duž celog lanca vrednosti. Fokus je na tome da koristi budu raspoređene tako da obuhvate radnike, zajednice pogođene rudarskim aktivnostima i ekosisteme.
Upravljanje potražnjom za novoizvađenim metalima ostaje centralno pitanje jer svako smanjenje potrebe za primarnim sirovinama može imati merljiv uticaj na pritisak na eksploatacione projekte. Nalazi o potencijalnom smanjenju potražnje za bakrom, litijumom, kobaltom i niklom od 25–55% dobijaju dodatnu težinu kada se uporede sa trenutnom stopom oporavka litijuma od oko 12%. Time se regulatorna diskusija svodi na to koliko brzo sistem može premostiti razliku između tehničkog potencijala reciklaže i realnog učinka industrije.
Za evropske institucije i aktere u lancu vrednosti baterija, predlog iz decembra 2020. predstavlja okvir u kome se dužna pažnja pri mineralnom poreklu, obračun ugljenog otiska i obuhvat lanca od ekstrakcije do reciklaže povezuju u jedinstven režim usklađenosti. Istovremeno, zahtev za ambicioznijim ciljevima oporavka litijuma do 2026. i 2030. godine postavlja merila koja mogu ubrzati tehnološke promene u reciklaži. U kombinaciji sa standardima životne sredine i ljudskih prava te nezavisnim nadzorom treće strane, regulatorni dizajn postaje ključan element upravljanja rizicima kritičnih sirovina.
