Od katastrofalnog kolapsa brane Brumadinho u Brazilu, koji je odneo skoro 300 života, do skrnavljenja svetih aboridžinskih lokaliteta u klisuri Juukan u Australiji, globalna rudarska industrija ostavlja za sobom trag devastacije. Sukobi, zagađenje, raseljavanje, korupcija i smrtonosne nesreće pogađaju zajednice i ekosisteme širom sveta. Uz rastuću potražnju za metalima neophodnim za baterije električnih vozila, solarne panele i vetroturbine, pritisak za širenje rudarskih operacija se intenzivira.
Hitna tranzicija ka čistoj energiji je ključna za ublažavanje najgorih posledica klimatskih promena. Međutim, moramo izbeći ponavljanje prošlih grešaka. Prelazak sa fosilnih goriva na čistu energiju ne sme se oslanjati na neodržive rudarske prakse. Umesto toga, uz odgovorno rudarstvo sa informisanim pristankom zajednica, moramo dati prioritet cirkularnoj ekonomiji metala koja naglašava reciklažu, ponovnu upotrebu i smanjenje potražnje. Cilj je minimizirati novo rudarstvo gde god je to moguće.
Nedavno istraživanje koje je sproveo Institut za održivu budućnost Univerziteta tehnologije u Sidneju (UTS-ISF), u saradnji sa nevladinom organizacijom Earthworks iz SAD-a, naglašava ovu mogućnost. Njihovi nalazi sugerišu da optimizacija oporavka metala iz baterija može smanjiti potražnju za bakrom, litijumom, kobaltom i niklom u lancu snabdevanja baterijama za električna vozila za 25-55% tokom naredne dve decenije. Tehnološki napredak ukazuje na to da su stope oporavka iznad 90% ostvarive za sve ove metale kako se tehnologija baterija nastavlja razvijati, smanjujući potrebu za sirovinama po kWh baterije za električna vozila.
Međutim, trenutni ekonomski podsticaji i okviri politika nisu dovoljni za promovisanje optimalne reciklaže metala iz baterija. Na primer, istraživanje naglašava da se trenutno samo oko 12% litijuma oporavlja iz baterija na kraju životnog veka.
Evropska unija je preduzela značajne korake u rešavanju ovih izazova. U decembru 2020. godine, Evropska komisija je predložila sveobuhvatan regulatorni okvir koji pokriva ceo životni ciklus baterija. Sa svojih 79 članaka, predlog zahteva dužnu pažnju u nabavci minerala, računanje karbonskog otiska i obuhvata vrednosni lanac baterija od ekstrakcije do reciklaže i ponovne upotrebe.
Ipak, da bi se efikasno ublažili negativni uticaji ovih ključnih lanaca snabdevanja, progresivne politike moraju ići dalje. Istraživanje UTS-ISF naglašava potrebu za ambicioznijim ciljevima za oporavak litijuma iz otpadnih baterija. Predloženi ciljevi od 35% do 2026. i 70% do 2030. godine treba da se podignu na najmanje 70% do 2026. i 90% do 2030. godine, što odražava mogućnosti trenutnih i novih tehnologija reciklaže.
Štaviše, predloženi propisi treba da uključuju rigorozne ekološke i standarde ljudskih prava za rudarske operacije. Nezavisni nadzor treće strane, u skladu sa inicijativama poput Inicijative za odgovorno rudarstvo, je ključan za osiguranje usklađenosti.
Transport and Environment, nevladina organizacija sa sedištem u Briselu, objavila je dokument o stavovima koji ističe ove nedostatke i predlaže konkretna rešenja za jačanje regulativa EU. Njihovi napori imaju za cilj olakšavanje proizvodnje zaista zelenih, ‘napravljenih u Evropi’ baterija, osiguravajući da koristi dopru do zajednica pogođenih rudarstvom, radnika i ekosistema širom sveta.
Svaki korak ka smanjenju potražnje za novim rudarskim metalima direktno koristi ljudima i ekosistemima širom sveta. Dok se suočavamo sa klimatskom krizom, neophodno je preći sa neodrživih rudarskih praksi. Evropski zakonodavci imaju ključnu priliku da uspostave zaista cirkularni vrednosni lanac baterija koji daje prioritet održivosti i otpornosti.
Izvor: miningwatch.news
