Evropska industrija litijuma sve više se oslanja na kombinovanje domaćih izvora i povratnih tokova iz reciklaže, uz zahtev da krajnji proizvodi zadovolje specifikacije za baterijske ćelije. U tom kontekstu, nizak energetski intenzitet prerade i smanjenje broja međukoraka postaju ključni parametri za tehnološku konkurentnost. Istovremeno, razlike u hemijskom sastavu sirovina mogu direktno uticati na kvalitet i stabilnost materijala za katode. Zato se pažnja preusmerava na procese koji mogu obrađivati litijum-hlorid iz različitih izvora uz kontrolu nečistoća.
Nizozemski konzorcijum LiSA razvija tehnologiju koja ima za cilj pojednostavljenje proizvodnje materijala za baterije kroz kraću procesnu rutu. Inicijativa polazi od litijum-hlorida dobijenog iz geotermalnih slanih voda i iz recikliranih baterija, pri čemu se fokus stavlja na pretvaranje tog međuproizvoda u materijal odgovarajućeg kvaliteta. Konzorcijum okuplja kompaniju Nobian, re-ciklera Back to Battery, Univerzitet u Twenteu i inženjersku firmu Demcon Suster. Razvoj je podržan grantom Vlade Nizozemske u iznosu od 2 miliona evra.
Grant je usmeren na razvoj i testiranje tehnologije na pilot nivou, što podrazumeva validaciju performansi pre eventualnog širenja kapaciteta. Prema planu konzorcijuma, proces se oslanja na Nobianovu metodu kristalizacije uz pomoć soli, sa namerom da se litijum-hlorid direktno pretvori u materijal namenjen baterijama. Ideja je da se eliminišu pojedini međukoraci koji se često pojavljuju u konvencionalnom rafiniranju litijuma. Takav pristup je relevantan jer svaki dodatni korak može povećati potrošnju energije i opterećenje pročišćavanja.
Tehnološka vrednost projekta vezuje se i za mogućnost formiranja dodatnog evropskog tržišta za reciklirani litijum-hlorid. Ako proces može da integriše tokove iz geotermalnih slanih voda i povratne tokove iz baterijske reciklaže, to bi moglo smanjiti potrebu za daljim tretmanom ili transportom ka inostranim postrojenjima. Različiti projekti eksploatacije litijuma mogu proizvoditi različite hemijske intermedijere, dok proizvođači baterija i katodnih materijala traže stroge zahteve u pogledu čistoće i konzistentnosti. Zbog toga je usklađivanje ulaznih sirovina sa izlaznim specifikacijama centralno pitanje u razvoju procesa.
Konzorcijum navodi da je jedan od glavnih tehničkih izazova kontrola nečistoća kada se koriste različite vrste sirovina. Elementi poput natrijuma, kalcijuma, magnezijuma i prelaznih metala moraju biti uklonjeni ili dovedeni pod kontrolu kako bi finalni materijal bio pogodan za primenu u baterijama. Pored toga, proces mora pokazati konkurentnu potrošnju reagensa i efikasno upravljanje otpadnim solima nastalim tokom obrade. Takođe je potrebno dokazati kompatibilnost sa postojećom infrastrukturom hemijske prerade koja se koristi u industriji.
Iako je projekt već u fazi pilota, ključni komercijalni parametri nisu javno objavljeni, uključujući očekivani godišnji kapacitet, stope oporavka i precizne specifikacije finalnog proizvoda. Nisu navedeni ni operativni troškovi niti veličina potencijalnog budućeg demonstracionog postrojenja. Čak i nakon uspešne pilot-validacije, konzorcijum bi morao da sprovede dodatne korake pre komercijalne primene, uključujući skaliranje procesa i kvalifikaciju proizvoda kod proizvođača katoda. U tom nastavku biće potrebno obezbediti pouzdano snabdevanje litijum-hloridom iz geotermalnih izvora i reciklažnih operacija.
Uloga granta od 2 miliona evra stoga je prvenstveno tehnološka podrška razvoju, a ne finansiranje punog industrijskog postrojenja za rafineriju litijuma. Neposredni značaj inicijative leži u smanjenju tehničke neizvesnosti oko potencijalno efikasnije evropske rute prerade litijuma koja bi mogla povezati domaće resurse i kapacitete reciklaže sa hemijskom proizvodnjom u Evropi. Ako pilot pokaže da proces može ispuniti zahteve čistoće uz kontrolu nečistoća i upravljanje nusproduktima, rezultat bi bio merljiv pomak ka stabilnijem lancu snabdevanja materijalima spremnim za upotrebu u baterijama. U ovoj fazi ostaje fokus na dokazivanju performansi procesa kroz testiranja planirana unutar pilot okvira.
