Rastuća cena bakra zaista stvara značajne izazove i mogućnosti za zemlje poput Severne Makedonije. Sa trenutnom cenom koja je dostigla rekordnih 10.000 dolara po toni i očekivanjima da će i dalje rasti, potražnja, podstaknuta obnovljivim izvorima energije, električnim vozilima i promenljivim geopolitičkim dinamikama, je nesporna.
Uvidi Nikolajcha Nikollova ističu i potencijal i ograničenja sa kojima se suočava Makedonija. Trenutni nivo proizvodnje zemlje—oko 8.000 tona bakra godišnje iz rudnika Bučim i Borov Dol—skroman je u poređenju sa ogromnim dostupnim rezervama. Visoke cene bi mogle podstaći istraživanje i razvoj ovih rezervi, posebno na lokaciji Ilovica Štuka, koja je ostala neaktivna zbog zabrinutosti za životnu sredinu i regulatornih prepreka.
Međutim, put napred je pun izazova. Otpor vezan za zaštitu životne sredine i potreba za regulatornom stabilnošću ključni su za otključavanje potencijala bakra u Makedoniji. Postojeći poreski okvir, uključujući naknadu za koncesiju od dva procenta, pruža određenu ekonomsku korist, ali proširenje proizvodnje zahtevaće ozbiljan napor kako bi se rešili problemi životne sredine i zajednice.
Kako globalna potražnja nastavlja da raste, sposobnost Makedonije da se izbori sa ovim kompleksnostima mogla bi doneti značajne ekonomske koristi. Ipak, balansiranje održivosti životne sredine i ekonomskog rasta biće ključno za rudarsku strategiju zemlje u budućnosti.
