Stanovnici opštine Rășinari u centralnoj Rumuniji odbacili su rudarenje na lokalnom referendumu održanom u nedelju, stvarajući političku i regulatornu prepreku za projekat magnezijuma Valea Dobra koji predlaže Mineral Proiect Invest. Zvanični izborni podaci pokazuju da je protiv rudarenja glasalo 2.194 birača, odnosno 98,43 odsto važećih listića, dok je 35 glasalo za.
Izlaznost je iznosila 50,64 odsto upisanih birača, čime su ispunjeni uslovi za važeći lokalni referendum. Rezultat daje opštinskim vlastima mandat da se protive predloženoj rudarskoj aktivnosti, ali je savetodavan i sam po sebi ne poništava koncesije koje su dodelile nacionalne vlasti.
Projekat i odobrenja
Mineral Proiect Invest, kompanija u rumunskom vlasništvu, predložila je eksploataciju serpentinitne rude sa sadržajem magnezijuma na projektu Valea Dobra, uz kapacitete za preradu proizvoda kao što su magnezijum-oksid i magnezijum-hidroksid.
Kompanija je opisala modularni industrijski razvoj sa kumulativnim ulaganjem od više od 400 miliona eura u scenariju potpune izgradnje. Početna eksploatacija u kamenolomu opisana je kao znatno manje ulaganje. Nijedna procena ne predstavlja u potpunosti finansiranu obavezu za izgradnju.
Rumunija je u septembru dodelila eksploatacionu koncesiju za područje Valea Dobra. Ekološke dozvole, lokalne urbanističke odluke i druga odobrenja zasebni su postupci. Lokacija postrojenja za dalju preradu još se razmatra, pa nije utvrđeno gde bi se odvijala proizvodnja proizvoda sa dodatom vrednošću.
Lokalni protivnici projekta navode zabrinutost zbog uticaja na pejzaž, vodu i zdravlje, kao i posledica industrijskog razvoja po obližnje zajednice. Mineral Proiect Invest osporava tvrdnje da bi projekat nužno predstavljao neprihvatljiv rizik za životnu sredinu.
Lokalni otpor i pravni postupci
Gradonačelnik Rășinarija rekao je da će posle referenduma iskoristiti dostupne pravne mere kako bi se usprotivio projektu. Spor bi mogao da se produži zbog odnosa između prava investitora iz koncesije i ovlašćenja lokalnih i nacionalnih vlasti nad korišćenjem zemljišta, procenama uticaja na životnu sredinu i industrijskom infrastrukturom.
Odbijanje opštinskog aranžmana o zemljištu moglo bi da oteža izbor lokacije čak i ako koncesija za mineralne sirovine ostane pravno važeća. Ishod pokazuje izazov za evropske strategije snabdevanja mineralima koje nastoje da povežu domaću eksploataciju i preradu. Projekat i dalje zavisi od budućih dozvola i pravnih odluka, kao i od prihvatljivog odnosa sa lokalnom zajednicom.
