Tehnološki zaokret ka čistoj energiji i elektrifikaciji već preoblikuje strukturu potražnje za mineralima i metalima, pri čemu se obim rasta razlikuje u zavisnosti od intenziteta klimatskih politika i brzine tehnoloških promena. U projekcijama se polazi od scenarija Međunarodne energetske agencije koji razmatraju različite putanje razvoja do 2040. godine. Procena mineralne potražnje oslanja se na trendove u razmeštanju tehnologija, varijacije po podtehnologijama, mineralne intenzitete i mogućnosti poboljšanja u toku vremena.
U okviru Stated Policies Scenario (STEPS) potražnja za mineralima iz tehnologija čiste energije predviđa se da se udvostruči do 2040. godine. U Sustainable Development Scenario (SDS) rast je znatno brži, pa potražnja dostiže nivo koji je četiri puta veći u odnosu na polaznu tačku. Ovakva razlika ukazuje na to da regulatorni okvir i tempo inovacija direktno utiču na obim nabavki kritičnih sirovina.
Električna vozila (EV) i skladištenje električne energije izdvajaju se kao glavni pokretači rasta potražnje, jer zajedno čine približno polovinu povećanja do 2040. godine. Pritisak dolazi prvenstveno iz sve veće potrebe za materijalima za baterije. U STEPS-u potražnja za materijalima za baterije raste oko deset puta, dok u SDS-u prelazi trideset puta.
Među mineralima koji dominiraju u toj dinamici izdvajaju se grafit, bakar i nikal, dok litijum beleži najbrži rast. Istovremeno, prelazak ka hemijama baterija sa nižim sadržajem kobalta ublažava rast potražnje za kobaltom, pri čemu se on u velikoj meri zamenjuje niklom. Za proizvođače i prerađivače to znači da se struktura ulaznih sirovina menja brže nego što se tradicionalno planira kroz lance snabdevanja.
Mreže električne energije trenutno predstavljaju oko 70% mineralne potražnje iz tehnologija čiste energije, ali njihov relativni udeo opada kako EV i sistemi skladištenja ubrzano rastu. To je relevantno za planiranje kapaciteta u proizvodnji kablova, komponenti i pratećih materijala, jer se fokus investicionih ciklusa pomera sa mrežne infrastrukture ka elektrifikaciji krajnje upotrebe. Promena udela takođe utiče na raspodelu potražnje po pojedinim metalima tokom vremena.
Potražnja iz niskougljenične proizvodnje električne energije pokazuje snažan rast, naročito u segmentu vetroenergije i solarne fotovoltaike (PV). Kod vetroelektrana, dodatna instalirana snaga i viši mineralni intenzitet podupiru rast traženih količina materijala. Kod solarne PV tehnologije presudan je ogroman obim razmeštanja, uz napomenu da bi mineralni intenzitet mogao da se smanjuje kroz tehnološka unapređenja.
U scenarijima SDS posebno mesto dobija vodonik, jer njegova sve veća upotreba utiče na potražnju za mineralima koji su povezani sa elektrolizerima i vozilima na gorive ćelije. U tom kontekstu pominju se nikal i cirkonijum kao relevantni minerali. Ovakva veza između energetskih vektora i materijalnih ulaza postaje važna kada se procenjuje buduća tražnja za specifičnim prerađivačkim kapacitetima.
Retke zemlje (REE) beleže značajan rast potražnje, a glavni razlozi su primena u motorima za EV i u vetroturbinama. Time se potvrđuje da elektrifikacija ne pokreće samo klasične baterijske metale, već i širi spektar materijala potrebnih za elektromotore i komponente obnovljivih izvora. Za industriju to znači da planiranje nabavki mora uključiti šire kategorije kritičnih sirovina.
Istovremeno, projekcije nose veliku neizvesnost jer zavise od nivoa ambicije klimatskih politika i tehnoloških putanja koje se realizuju. Različiti scenariji mogu dovesti do znatno različitih ishoda po obimu potražnje, što naglašava potrebu da se planovi zasnivaju na više varijanti razvoja tržišta. U takvom okruženju pouzdano praćenje regulatornih signala i tehnoloških trendova postaje ključan element upravljanja rizikom u lancima snabdevanja.
Kako tehnologije čiste energije nastavljaju da zauzimaju veći deo energetskog miksa, one postaju dominantan faktor koji oblikuje buduću potražnju za mineralima. Projekcije do 2040 ukazuju da će EV, skladištenje energije, vetar i solarna PV zajedno snažno uticati na strukturu traženih metala i minerala. U tom okviru promene hemija baterija, relativni rast mreža u odnosu na krajnju elektrifikaciju i širenje vodoničnih primena određuju tempo i smer rasta pojedinih sirovina.
