Dok predsednik i premijerka otvoreno govore o povratku ranije otkazanog projekta litijuma Rio Tinta, aktivisti za zaštitu životne sredine su zabrinuti.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijerka Ana Brnabić su proteklih dana ukazali na mogućnost pokretanja projekat litijuma multinacionalnog rudarskog giganta Rio Tinta, nailazeći na kritike ekoloških aktivista koji već dugo tvrde da vlada samo čeka da oživi projekat.
Savo Manojlović, iz organizacije Kreni-promeni, poznate po organizovanju protesta protiv projekta, rekao je u nedelju da su znali da su dobili samo bitku, a ne rat, kada se činilo da se vlada povukla.
„Bila je to dobijena bitka, ali nikada nije potpuno stala. Između kampanja, predsednik Srbije i premijerka Ana Brnabić su lobirali za Rio Tinto“, rekao je Manojlović za N1.
Marijana Petković, iz „Ne damo Jadar”, istakla je da je „priča o povratku RT stara laž… Nikada nisu otišli,” rekla je.
Suočena sa rastućim protivljenjem javnosti zbog straha od štete po životnu sredinu, vlada je obustavila projekat u januaru 2022. – ali kritičari su spekulisali da je prekid bio samo privremen.
Premijerka Brnabić je u nedelju istakla da Rio Tinto i dalje poseduje „veliku površinu zemlje” u Srbiji koja se ne može oduzeti.
„Ne možete oduzeti tu zemlju ljudima [kompaniji]. Ako to uradite, krećete u nacionalizaciju. Ako krenete u nacionalizaciju, onda u ovoj zemlji nema pravne sigurnosti ni za investitore ni za pravna lica”, rekla je ona za provladinu stanicu Pink TV.
„Ni jedan milimetar zemljišta u vlasništvu Rio Tinta nije rezultat eksproprijacije. Ponudio je novac, ovi su ga prodali. Ne možete oduzeti tu zemlju“, rekla je ona.
Istraga BIRN-a objavljena u februaru 2023. pokazala je da je Rio Tinto potrošio najmanje 1,2 miliona evra na kupovinu zemljišta u Srbiji na predloženoj lokaciji rudnika litijuma čak i nakon što je projekat formalno otkazan.
Brnabić je navela i da je Rio Tinto prvi put došao u Srbiju pre 2004. godine, kada su, kako je rekla, promenjeni zakoni o rudarstvu, tako da kada entitet ima pravo na istraživanje, automatski dobija i pravo eksploatacije. Na osnovu toga „Rio Tinto“ danas može da tuži Srbiju“, upozorila je ona.
Predsednik Vučić je 17. januara u Davosu rekao da Srbija želi dalje razgovore sa Rio Tintom o tom projektu i dodao da bi trebalo da bude više javne rasprave o tome da li treba da se nastavi.
Pred nama je pitanje da li će nas tužiti kompanija ili ne“, rekao je Vučić novinarima. Zamolio sam ih da ne preduzimaju mere da zaštite svoje interese“, naglasio je on.
Slične tvrdnje predsednik je ponovio i 21. januara, kada je predstavio program „Srbija 2027“, koji je direktno prenosilo više od 40 TV stanica u Srbiji.
Vučić je poznati pobornik projekta. Pošto je njegova vladajuća Srpska napredna stranka ponovo pobedila na parlamentarnim izborima održanim u decembru, obezbeđujući još jedan četvorogodišnji mandat, kritičari kažu da se vlada oseća sigurnije u pogledu otvorenog oživljavanja projekta.
Aktivisti se plaše da će projekat oštetiti vodu i zemljište u zapadnoj Srbiji, dok neki Srbi kažu da su pod udarom moćnog multinacionalnog rudarskog giganta. Oni takođe kažu da će finansijska korist za zemlju biti mala i napominju da su različiti poduhvati Rio Tinta širom sveta često bili praćeni kontroverzama.
Iskopavanje litijuma je hemijski intenzivan proces koji uključuje iskopavanje ogromnih količina stena i vađenje onih sa litijumom.
Rio Tinto tvrdi da će rudnik litijuma, planiran u regionu doline Jadra u zapadnoj Srbiji, biti među najvećima u Evropi i da će kompaniju svrstati u 10 najvećih proizvođača litijuma u svetu.
Projekat ima snažnu podršku Velike Britanije, Australije, SAD i EU. EU uvozi skoro sav litijum koji koristi, ali ima ambicije da obezbedi ceo lanac snabdevanja mineralima i materijalima za baterije, pošto se predviđa da će potražnja za litijumom porasti 18 puta do 2030. i 60 puta do 2050. godine, uglavnom kao rezultat prelazak na električna vozila na baterije koje koriste litijum.
Opozicioni kritičari tvrde da je projekat iskopavanja litijuma Jadar jedan od razloga zašto Zapad podržava Vučića uprkos njegovom dosadašnjem demokratskom nazadovanju i vezama sa Rusijom.
Izvor: Balkan Insight
