Supported byElevatePR Digital
Supported byspot_img
RudarstvoOtvaranje rudnika do kraja 2026. godine -Austrija postaje litijumska sila

Otvaranje rudnika do kraja 2026. godine -Austrija postaje litijumska sila

Supported byspot_img
Supported byspot_img

Evropska unija napravila je strategiju da deo neophodnih količina kritičnih sirovina, pre svega litijuma, za sprovođenje zelene agende obezbedi na svojoj teritoriji i to već daje rezultate. Otvaranje rudnika litijuma pogodnog za proizvodnju baterija u austrijskim Alpima očekuje se do kraja 2026. godine u okviru Volfsberg litijum projekta. To je ujedno i prvi novi rudnik litijuma u EU koji je dobio sve potrebne dozvole i to na neodređeno vreme.

Rudnik litijuma biće izgrađen u regionu Koruške u austrijskim Alpima, na 270 km od Beča. Nalaziće se 20 km istočno od Volfsberga, industrijskog grada, sa uspostavljenom infrastrukturom koja uključujuje i pristup evropskoj mreži autoputeva i železnice.

Zahvaljujući ovom rudniku sa podzemnom eksploatacijom, kompanija Critical Metals Corp ima potencijal da postane vodeći proizvođač litijuma u Evropi i važan deo lanca snabdevanja litijumskim baterijama za kojima postoji ogromna potražnja na tržištu, koja će samo rasti u narednim decenijama. Potražnja za litijumom za baterije, prema brojnim analizama potreba tržišta, do 2030. porašće čak 300 odsto, i to samo u Evropi.

Supported by

Razvoj austrijskih litijumskih projekata obuhvata opsežna istraživanja za koje je izdato preko 245 licenci koje pokrivaju istražna polja od 114,6 kvadratnih kilometara, pretežno u regionu austrijskih Alpa. Rezultat će biti otvaranje rudnika litijuma pogodnog za proizvodnju baterija na teritoriji EU.  

Obavezujući ugovor sa BMW-om

Kompanija Critical Metals Corp je već potpisala obavezujući ugovor sa BMW-om, jednim od najvećih proizvođača automobila na svetu, o snabdevanju litijumom, što je potvrdio i izvršni direktor kompanije Toni Sejdž (Tony Sage). Prve isporuke litijuma BMW-u planirane su za 2027. godinu.

Ključna uloga litijum-jonskih baterija u prelasku na električna vozila podstakla je izgradnju velikog broja postrojenja za preradu litijuma i drugih kritičnih materijala širom Evrope, a mnoge zemlje EU nastoje da privuku što više investitora za takozvane megafabrike litijumskih baterija.

Kompanija Critical Metals Corp ima u planu razvoj i drugih projekata ekploatacije takozvanih metala retkih zemalja i uranijuma na teritoriji EU, koji uključuju i moguće akvizicije postojećih projekata. Metali retkih zemalja, su kao i litijum, ključni za funkcionisanje svih savremenih tehnologija, uključujući i baterije, a važni su i za vojnu industriju. Oni su zapravo veoma rasprostranjeni u zemljinoj kori, podjednako kao i bakar, nikl ili cink. Ono što je retko su njihove veće koncentracije koje bi bila dovoljne za isplativu eksploataciju.

Poreske olakšice i protekcije

Sve vodeće ekonomske sile sveta, uključujući SAD i EU, nastoje da svojim privredama obezbede neophodne količine kritičnih materijala kao što su litijum, kobalt, grafit i drugi, jer će upravo oni u narednim decenijama biti glavni pokretači ekonomije, jer će oni zameniti tradicionalne energente.

Savet EU je 18. marta potvrdio Zakon o kritičnim sirovinama (CRMA) koji je Evropski parlament usvojio u decembru i koji nedvosmisleno najavljuje otvaranje novih rudnika i fabrika litijum-jonskih baterija na evropskom tlu. Zakon precizira da će EU morati da obezbedi najmanje 10 odsto kritičnih sirovina, uključujući i litijum, iz rudnika na teritoriji zemalja članica. Rudarski projekti dobijaće sve potrebne dozvole najduže u roku od 27 meseci, a projekti za dobijanje kritičnih sirovina kroz reciklažu i obradu u roku od najduže 15 meseci.

Značaj kritičnih materijala moguće je sagledati i kroz prve primere protekcionističke politike kojom vodeće ekonomije žele da zaštite svoje ekonomske interese. Tako je na primer Kina, najveći svetski proizvođač grafita, prošle jeseni najavila nova ograničenja izvoza određenih vrsta grafita koji je, osim litijuma, ključna sirovina za zelenu energetsku tranziciju i proizvodnju baterija.

SAD takođe kontinuirano donose nove inicijative i olakšice kako bi ubrzale otvaranje rudnika kritičnih sirovina u SAD. Poslednja takva odluka je odobravanje do sada najvećeg državnog zajma za rudarenje i preradu litijuma u vrednosti od čak 2,26 milijardi dolara kanadskoj kompaniji Lithium Americas za razvoj novog rudnika litijuma u Nevadi.

Srbija ima jedno od najbolje istraženih ležišta litijuma u Evropi i potpuno razvijen projekat održive eksploatacije. Podsetimo, ovo ležište sadrži jadarit – jedinstveni mineral sa visokom koncentracijom litijuma i bora. Količina i kvalitet mineralnih rezervi mogu da podrže životni vek rudnika od preko 40 godina.

U evropskim okvirima Jadar je jedno od najperspektivnijih i najbolje istraženih ležišta litijuma, sa rezervama dovoljnim za baterije za milion EV godišnje.

Prednost Projekta “Jadar” je i u tome što je ležište otkriveno pre više od dve decenije, tako da je važan deo procesa neophodnih za otvaranje rudnika (brojne studije domaćih i međunarodnih eksperata, uključujući i one koje se odnose na zaštitu životne sredine) već sproveden.

Ukoliko bude odobren, “Jadar” bi bio jedna od najvećih industrijskih investicija u Srbiji u poslednjim decenijama, sa procenjenim ulaganjem od najmanje 2,55 milijardi evra. U fazi izgradnje bi bilo otvoreno 3.500 radnih mesta, a 1.300 zaposlenih bi radilo na ”Jadru” čim proizvodnja počne. Uz privlačenje novih investicija, projekat može da inicira otvaranje i do 20 hiljada novih radnih mesta.

Zahvaljujući podzemnom rudniku, bio bi znatno umanjen uticaj na okruženje, a lokalno stanovništvo bi nesmetano moglo da nastavi da se bavi poljoprivredom.

Za preradu jadarita neće se koristiti resursi pijaće vode, a bili bi primenjeni i najsavremniji sistemi za prečišćavanje vazduha i upravljanje otpadom.

Izvor: ALO

Supported byspot_img
Supported byspot_img
Supported byspot_img

Najnovije vesti

Povezani članci

Verde Magnezijum- pozicioniranje Rumunije u vodećeg proizvođača magnezijuma u ​​EU

Investicioni plan kompanije Verde Magnezijum u Rumuniji predstavlja značajan korak ka smanjenju zavisnosti Evropske unije od uvezenog magnezijuma, posebno iz Kine. Reaktiviranjem zatvorenog rudnika magnezijuma i osnivanjem fabrike za preradu, kompanija ima za cilj da,ne samo zadovolji domaću potražnju,...

Potencijal skandijuma za transformacije na polju čiste energije

Uprkos malom prisustvu u Zemljinoj kori, skandijum ima ogroman potencijal da napravi promenu na polju čiste energije. Njegova izvanredna svojstva, kao što su poboljšanje gorivih ćelija sa čvrstim oksidom i stvaranje robusnih, ali laganih legura, samo su deo njegovih...

Pronalaženje puta ka sirovinama u doba čiste energije

Kako svet prelazi na tehnologije čiste energije, lanci snabdevanja prolaze kroz transformaciju, od fosilnih goriva ka nefosilnim mineralima. Od litijuma i nikla za baterije do bakra i elemenata retkih zemalja za različite komponente, ovi materijali su neophodni za pokretanje...
error: Content is protected !!