Oko pedeset organizacija civilnog društva i ekoloških institucija u Severnoj Makedoniji zatražilo je sastanak s nadležnim vlastima kako bi se razmotrile garancije za primenu ekoloških standarda u predloženoj rudarskoj strategiji za period 2025–2045. Zahtev je upućen ministru energetike Sanji Božinovskoj i premijeru Hristijanu Mickoskom, uz obrazloženje da nacrt dokumenta mora biti usklađen sa važećim zakonima i strateškim okvirima. U fokusu je pitanje kako će planirani pristup rudarstvu uticati na vodu, zemljište i vazduh, posebno u kontekstu klimatskih promena. Ovakav zahtev je značajan jer strategije dugog horizonta obično određuju pravila za buduće dozvole, prostorno planiranje i prioritetne aktivnosti.
Na nedavno održanoj konferenciji za medije učestvovali su Liliana Popovska iz Green Institute, Kostadin Ristomanov iz Eco Dolina i Dejan Andonov iz IKS Institute for Communication Studies, uz predstavnike drugih organizacija. Govornici su istakli da im je cilj zaštita životne sredine, biodiverziteta i zdravlja ljudi, uz zalaganje za odgovornu i održivu upotrebu mineralnih resursa. Prema njihovom predstavljanju, način na koji se strategija formuliše može uticati na to da li će se ekološki rizici tretirati kao ograničenja ili kao sporedna pitanja. U praksi, ovakve javne intervencije često utiču na kvalitet regulatornih uslova i na način na koji se procenjuju uticaji projekata.
Organizacije navode da su tokom pregleda nacrta identifikovani konflikti sa postojećim zakonima i sa strategijama koje su usklađene sa međunarodnim standardima u oblastima poljoprivrede, turizma i zaštite životne sredine. Poseban naglasak stavljen je na očuvanje kvaliteta vode, tla i vazduha u uslovima klimatskih promena. Traži se da rudarska strategija poštuje konkretna ekološka načela koja bi trebalo da budu ugrađena u planiranje i sprovođenje aktivnosti. To je relevantno jer dokumenti ove vrste obično služe kao osnova za kasnije odluke o lokacijama i merama ublažavanja.
U saopštenjima se insistira da strategija bude usklađena sa državnim dokumentima o životnoj sredini, klimatskim promenama i održivom razvoju, koji su decenijama usmeravali ulaganja u infrastrukturu i subvencije. Organizacije odbacuju koncept koji bi rudarstvo postavljao kao dominantnu polugu razvoja i dovode u pitanje narativ da je Severna Makedonija „rudarska zemlja“. Kao argument navode da takav pristup može biti u suprotnosti sa nacionalnim i evropskim smernicama koje naglašavaju zelenu energiju, kružnu ekonomiju i očuvanje prirode. Time se otvara pitanje usklađenosti strategije sa širim politikama koje utiču na industrijsku strukturu zemlje.
Protivnici proširenja rudarstva upozoravaju da nekontrolisano povećanje obima aktivnosti može ugroziti druge privredne sektore i narušiti pozicioniranje zemlje kao turističke destinacije i prostora za zdravu poljoprivredu. Ova dimenzija je važna jer ekološki režimi često imaju direktan efekat na poljoprivrednu proizvodnju, kvalitet vode za piće i rekreativne zone, kao i na percepciju rizika kod posetilaca. Organizacije posebno ukazuju na potrebu da se procene uticaja ne svode samo na pojedinačne projekte već da obuhvate kumulativne efekte. U strateškom dokumentu kumulativni pristup obično određuje nivo opreza pri izboru lokacija.
Jedan od ključnih zahteva odnosi se na zabranu ili strogo ograničavanje rudarstva u zaštićenim područjima, kao i u zonama koje su predmet razmatranja za zaštitu. Pominju se Kožuf, Ogražden i Belasica kao područja koja organizacije izdvajaju kao posebno osetljiva. Dodatno se traži da se rudarske aktivnosti ne uspostavljaju na udaljenosti manjoj od 5 km od naseljenih mesta ili zaštićenih lokacija, pozivajući se na regulative koje zabranjuju ili ograničavaju delatnosti koje mogu zagađivati te zone. Takvi kriterijumi su relevantni jer utiču na dostupnost potencijalnih ležišta i na prostorne planove.
Organizacije takođe zahtevaju okončanje eksploatacije uglja, uz poruku o potrebi saradnje između radnika u energetici, rudara i ekoloških aktera radi usklađivanja sa planovima klimatske akcije. U kontekstu energetske politike to otvara pitanje veze između rudarske strategije i šireg energetskog portfolija zemlje, uključujući tranziciju ka nižim emisijama. Poenta njihovog zahteva je da se ciljevi klimatskih planova ne tretiraju odvojeno od odluka o mineralnim sirovinama. Strategijski dokumenti ove vrste često određuju tempo promene industrijskih procesa kroz naredne godine.
Konačno, organizacije traže širu društvenu raspravu o ovom strateškom dokumentu, uz naglasak na transparentnom procesu usvajanja koji uključuje doprinos svih zainteresovanih strana. Time se fokus premešta sa tehničkih formulacija nacrta na proceduru donošenja odluka koja može uticati na kvalitet regulatornog okvira. Zahtev za sastanak s premijerom i ministrom energetike ukazuje da očekuju formalno razmatranje primedbi pre finalizacije politike za period 2025–2045. U praksi, ovakvi koraci mogu uticati na to kako će se definisati obavezujući uslovi za buduće projekte.
