Kazahstan se ističe kao ključni igrač na globalnoj sceni kritičnih sirovina zbog svojih bogatih nalazišta esencijalnih elemenata poput titanijuma, berilijuma, tantala i niobijuma. Ovi materijali su od suštinskog značaja za proizvodnju elektronike, komponenti za vazduhoplovstvo i baterija, naglašavajući njihov strateški značaj u današnjoj tehnološki vođenoj ekonomiji. Zemlja ima za cilj da poveća svoju ulogu privlačenjem značajnih investicija, stvaranjem rešenja sa dodanom vrednošću unutar svojih granica i podsticanjem saradnje sa međunarodnim partnerima, posebno sa Evropskom unijom (EU).
Ključni doprinosi i potencijal
Kazahstan već proizvodi 18 od 34 esencijalna elementa kritična za ekonomiju EU. Svetska banka procenjuje da zemlja poseduje preko 5.000 neotkrivenih mineralnih nalazišta, sa kombinovanom vrednošću koja prelazi 46 biliona dolara, naglašavajući ogromne ekonomske mogućnosti koje čekaju na razvoj.
Investicije i saradnja sa EU
Investicije u sektor sirovina Kazahstana su ključne za otključavanje njegovog punog potencijala. Uprkos značajnim prirodnim rezervama, razvijanje ovih resursa zahteva značajne kapitalne investicije u istraživanje, eksploataciju i preradu. EU, kao najveći trgovinski partner i strani investitor Kazahstana, igra ključnu ulogu u tom pogledu. U 2023. godini, EU investicije u Kazahstan iznosile su 7,8 milijardi dolara, ciljajući sektore uključujući kritične sirovine.
Memorandum o razumevanju (MoU) iz 2022. godine između Kazahstana i EU naglašava značaj održivih sirovina, baterija i vrednosnih lanaca obnovljivog vodonika. Nakon njegove implementacije u 2023. godini, evropske kompanije su značajno povećale svoje istraživačke aktivnosti u Kazahstanu. Na primer, Nemačka i Kazahstan su potpisali sporazume vredne 1,7 milijardi dolara, sa značajnim angažmanom nemačke kompanije HMS Bergbau za istraživanje litijuma.
Poboljšanje infrastrukture i lanaca snabdevanja
Razvoj infrastrukture je ključan za ambicije Kazahstana. Evropska investiciona banka (EIB) sarađuje sa zemljama Centralne Azije na zajedničkom finansiranju transportnih projekata poput Trans-kaspijskog transportnog koridora u okviru inicijative Global Gateway. Ovi projekti su ključni za olakšavanje transporta sirovina do Evrope. Pored toga, novi investicioni ured Kazahstana u Briselu ima za cilj da privuče dodatne investicije iz EU i poboljša bilateralne ekonomske odnose.
Procesi sa dodatom vrednošću i održivi razvoj
Kazahstan je zainteresovan da se razvije dalje od pukog izvoza sirovina. Zemlja teži da integriše procese sa dodatom vrednošću unutar svojih granica, čime se stvara veća ekonomska vrednost i podstiču tehnološki napreci domaće industrije. Ministar nauke i visokog obrazovanja Sayasat Nurbek naglasio je značaj lokalizacije delova vrednosnog lanca kako bi se stvorila rešenja i podstakao održivi razvoj.
Jačanje globalnih lanaca snabdevanja
Pristup Kazahstana karakteriše fokus na jačanje globalnih lanaca snabdevanja kroz održivu eksploataciju i preradu, zajedničko naučno istraživanje i razvoj veština. Ova strategija je usklađena sa zelenom tranzicijom i ima za cilj povećanje otpornosti lanaca snabdevanja usred rastuće globalne potražnje za kritičnim mineralima.
Odnosi sa Kinom
Kazahstan održava prijateljske i kooperativne odnose sa Kinom, fokusirajući se na komplementarnost umesto na konkurenciju u globalnom lancu snabdevanja kritičnim mineralima. Strateški pristup zemlje je da se pozicionira kao pouzdan dobavljač, čime doprinosi otpornosti globalnog lanca snabdevanja bez direktnog izazivanja dominantne pozicije Kine.
Izvor: miningwatch.news
