Protesti protiv spornog projekta rudarenja litijuma na zapadu Srbije odražavaju duboki jaz između ekoloških briga i ekonomskih ambicija. Hiljade demonstranata, uključujući opozicione političare i ekološke grupe, okupili su se da izraze svoje protivljenje projektu koji vodi anglo-australijski rudarski gigant Rio Tinto. Predloženi rudnik blizu Loznice mnogima predstavlja pretnju za životnu sredinu, potencijalno zagađujući podzemne vode i dovodeći do zagađenja vazduha i zemljišta.
Ključne tačke protesta:
Ekološke brige: Protestanti strahuju od ekološke štete, uključujući zagađenje vode i degradaciju zemljišta, ukoliko projekat rudarenja litijuma bude nastavljen. Aktivisti tvrde da bi projekat mogao uskratiti lokalnim zajednicama čistu pitku vodu i dovesti do široke ekološke štete.
Ekonomski i politički kontekst: Vlada Srbije, na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem, vidi projekat kao ključnu ekonomsku priliku. Rudnik treba da proizvodi 58.000 tona litijuma godišnje, što bi moglo da zadovolji značajan deo proizvodnje električnih vozila u Evropi. U igri su milijarde evra i hiljade radnih mesta, sa potencijalom da osiguraju poziciju Srbije na tržištima energetike.
Nedostatak poverenja i opozicija: Postoji široko rasprostranjeno nepoverenje među srpskom javnošću kako prema vladi tako i prema Rio Tintu u vezi sa transparentnošću i bezbednošću projekta. Protestanti zahtevaju konačno obustavljanje projekta, uz tvrdnje da nedostaju dovoljne mere zaštite od ekoloških šteta.
Istorija i protesti: Litijumska nalazišta blizu Loznice otkrivena su 2004. godine, ali javni pritisak je doveo do obustave projekta od strane vlade 2022. godine. Nedavni talas protesta usledio je nakon izjava predsednika Vučića o potencijalnom ponovnom pokretanju projekta do 2028. godine, uz nove garancije od strane Rio Tinta.
Simbolički otpor: Protestu se priključilo oko trideset aktivista koji su pešačili od Beograda do Loznice, simbolizujući svoju odlučnost da se suprotstave projektu. Pokret otpora ujedinjen je u pozivu na očuvanje životne sredine iznad ekonomskog razvoja.
Posledice za Srbiju:
Balans između ekonomskog razvoja i zaštite životne sredine: Odluka da se nastavi ili trajno obustavi projekat će značajno uticati na ekonomsku i ekološku sliku Srbije. Potrebno je postići balans između iskorišćavanja dragocenih prirodnih resursa i zaštite javnog zdravlja i životne sredine.
Politčke posledice: Kontroverza ističe šire probleme upravljanja, transparentnosti i poverenja javnosti u Srbiji. Način na koji se bude rukovalo ovim projektom može imati dugoročne efekte na politički pejzaž i javno mnjenje o vladi.
Budućnost zelene energije: Ishod ovog sukoba takođe može uticati na ulogu Srbije u globalnom prelasku na zelenija energetska rešenja. Uspešno integrisanje rudarenja litijuma sa robustnim merama zaštite životne sredine može pozicionirati Srbiju kao ključnog igrača u industriji električnih vozila.
Protesti u Loznici naglašavaju složenost balansiranja ekonomskog razvoja sa očuvanjem životne sredine, odražavajući širi globalni dijalog o održivoj eksploataciji resursa.
Izvor: miningwatch.news
