Rast pritiska na kompanije iz rudarstva da ubrzaju tranziciju ka niskougljeničnim tehnologijama sve više se prevodi u promene portfelja i tempo akvizicija. U tom kontekstu, metali poput litijuma, grafita, kobalta, nikla, mangana, retkih zemnih elemenata i bakra postaju ključni ulazni materijali za smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte u odnosu na istorijske ciljeve. Prema referenci na Pariški klimatski sporazum iz 2016. godine, potražnja za „zelenim“ metalima dobija dodatnu dimenziju kroz očekivane neravnoteže ponude i tražnje povezane sa projekcijama rudarske proizvodnje.
Analitički okvir koji se koristi u procenama tržišta polazi od toga da rudarske kompanije tradicionalno planiraju životni vek ležišta u rasponu od 10 do 25 godina. Međutim, tempo tehnoloških i regulatornih promena otvara prostor da se strateški cilj preusmeravanja portfelja realizuje brže nego kroz klasičnu organsku ekspanziju. U praksi, to se svodi na izbor između dugotrajnog istraživanja i razvoja novih resursa i korišćenja spajanja i akvizicija kao „stepwise“ puta ka uravnoteženju imovinskog portfelja.
U naredne dve do tri godine, prema razmatranjima o aktivnim transakcijama u sektoru, akciona dinamika bi trebalo da bude usmerena na četiri tipa M&A aranžmana. Očekivanje je da će najveće rudarske grupe nastaviti da koriste akvizicije kako bi skalirale proizvodnju, poboljšale operativne performanse i diverzifikovale strukturu imovine. Takav pristup istovremeno utiče na način na koji investitori vrednuju rizike i potencijalne tokove gotovine u „zelenim“ segmentima.
Jedan od pokretača je širenje obaveza i ciljeva neto nultih emisija na nivou država, regionalnih jurisdikcija, koalicija i korporativnog sektora. Više od trećine (34+%) najvećih svetskih kompanija ima javno objavljen cilj neto nula. U paralelnom procesu smanjuje se tolerancija prema emisijama i rastu zahtevi za integraciju klimatskih rizika u finansijsko odlučivanje.
U procenama usklađenosti sa scenarijem održivog razvoja iz Pariškog sporazuma navodi se potreba za ubrzanom dekarbonizacijom i radikalnom promenom energetskog miksa ka „zelenim metalima“. U tom okviru potražnja za zelenim metalima trebalo bi da se poveća četiri puta do 2040. godine, dok bi pomeranje cilja ka bržem dostizanju neto nule do 2050. dodatno pojačalo zahtev za šest puta do 2040. godine. Ove brojke imaju direktan uticaj na planiranje kapaciteta i izbor imovine koja može da obezbedi traženu proizvodnju.
Tržišna očekivanja o potražnji dodatno su potkrepljena projekcijama pada potražnje za ugljem. Navodi se da bi potražnja za ugljem mogla da opadne za 90% do nivoa ispod 600 Mtce do 2050. godine. Istovremeno, u scenariju usklađenom sa Pariškim sporazumom ukupna tražnja u narednim decenijama za bakrom i retkim zemnim elementima trebalo bi da bude 3x do 7x, dok se za nikl i kobalt navodi raspon 19x do 20x, a za litijum gotovo 42 puta.
Na strani tražnje posebno se ističe elektrifikacija transporta kao generator ulaganja u određene metale. U 2022. godini oko 60% litijuma, 30% kobalta i 10% nikla izdvojeno je za baterije u električnim vozilima. U evropskom tržištu udio baterijskih električnih automobila očekuje se da poraste na 30% do 2025. godine, što menja profil potražnje prema metalima koji su vezani za baterijske lance.
U praksi to se prevodi u akvizicije usmerene na projekte sa litijumskim resursima. Multinacionalne rudarske grupe poput Rio Tinta, Zijin Mining Group i Sibanye Stillwater završile su akvizicije firmi sa velikim litijumskim projektima u rasponu od približno 500 miliona do 825 miliona dolara tokom poslednje dve godine. Takve transakcije su relevantne jer skraćuju put od identifikacije resursa do komercijalne proizvodnje kroz kupovinu već razvijenih ili bliže razvoju projekata.
Drugi tip M&A aktivnosti odnosi se na izdvajanje zrelih poslovnih jedinica poput uglja ili železne rude kako bi fokus bio preusmeren na metale višeg rasta. Alternativa izdvajanjima može biti prodaja manjinskog udela ili formiranje strateških partnerstava radi otključavanja vrednosti iz segmenta baznih metala. Teck Resources razmatra više ponuda za svoju jedinicu termičkog/čeličnog uglja koju planira da izdvoji kako bi intenzivirao fokus na bakar.
Strukturalne promene portfelja vidljive su i kroz transakcije vlasničkih udela u baznim metalima. Vale prodaje 13% udela u svom biznisu baznih metala za 3,4 milijarde dolara kompanijama Manara Minerals i Engine No 12, uz cilj jačanja proizvodnje bakra i nikla. Ovakve operacije utiču na raspodelu kapitala unutar grupa i mogu ubrzati prelaz ka segmentima koji su bliže potražnji povezanoj sa elektrifikacijom.
Treći tip transakcija obuhvata akvizicije bakra i drugih metalnih sredstava zbog centralne uloge bakra u „zelenoj“ tranziciji: od električnih vozila i infrastrukture punjenja do energetskih mreža, solarnih PV sistema i vetroelektrana. U procenama koje prate investicione cikluse navodi se da bi tržište bakra moglo da zabeleži globalni deficit do oko 10 MMT do 2035. godine usled nedovoljnog ulaganja u izgradnju novih rudnika bakra. To povećava značaj pristupa ležištima koja mogu da obezbede dodatni kapacitet bez dugih zastoja.
Kao ilustracija interesovanja za bakar navodi se pristup Barrick Gold-a kompaniji First Quantum Minerals radi potencijalnog preuzimanja kako bi se investiralo u bakar. Takođe se navodi da je najmanje šest rudarskih kompanija, uključujući Anglo American, Freeport i Vale, prišlo Teck Resources-u povodom akvizicije predložene jedinice baznih metala fokusirane na bakar. Ovakve informacije ukazuju na konkurenciju oko sličnih tipova imovine i potencijalno podizanje vrednovanja ciljeva.
Četvrti tip M&A aktivnosti odnosi se na tehnologije povezane sa dekarbonizacijom operacija rudnika. Polazište je očekivanje da rudarske kompanije doprinose ukupnim emisijama globalno procenjenim na oko 4–7% kroz svoje aktivnosti, pa se naglasak prebacuje na načine smanjenja emisija unutar sopstvenih lanaca vrednosti. Akvizicija ili partnerstvo sa tehnološkim firmama postaje način da se ubrza implementacija rešenja koja mogu smanjiti operativni ugljenični otisak.
Primer transakcije tehnološkog tipa je spajanje First Mode-a sa zero-emission poslovanjem Anglo American-a namenjenim prevozu/hauling-u gvozdene rude u dogovoru vrednom 1,5 milijardi dolara. Dodatno, Plotlogic je prikupio 28 miliona dolara finansiranja koristeći geo-mapping tehnologiju koja pomaže BHP-u, Anglo American-u i Glencore-u pri bušenju uz fokus na održivost. Ove stavke su relevantne jer pokazuju kako se tehnološki kapaciteti mogu integrisati radi efikasnijeg rada ili smanjenja uticaja tokom istraživanja i eksploatacije.
Na strani finansiranja odluke sve češće zavise od načina na koji banke i investitori ugrađuju ESG faktore i metode procene klimatskog rizika u due diligence, upravljanje rizicima, stres testove i analizu uticaja portfelja. Istovremeno raste pritisak zbog erozije profitnih marži: kako rudnici stare i regulative postaju strože, operativni troškovi i troškovi zaštite životne sredine rastu. To pojačava potrebu da kompanije usklade operacije sa mineralima čija potražnja raste.
Regulatorni okvir dodatno utiče na tempo razvoja novih projekata kroz ubrzane procedure otvaranja rudnika i poreske podsticaje koji treba da stimulišu potražnju za proizvodima iz „zelenih“ industrija. Cilj je aktiviranje potražnje za green energy proizvodima uz stimulisanje rudarskih kompanija da ciljaju kritične minerale potrebne energetskom sektoru. U takvom okruženju M&A postaje instrument kojim se brže menja struktura portfelja nego oslanjanjem isključivo na dugotrajno istraživanje.
Zaključno posmatrano, očekivanja su da će portfelji velikih rudarskih kompanija sve manje ličiti na model eksploatacije iz dvadesetog veka zbog potrebe da se očuva marža kroz tržišta „zelenih“ metala uz ispunjenje ESG zahteva kupaca. Kako veliki igrači počinju konkurentnije da targetiraju iste kategorije imovine povezane sa tranzicijom, vrednovanja ciljeva mogu rasti uz smanjenje dostupnosti pojedinih meta-akvizicija. U tom smislu, preusmeravanje portfelja kroz akvizicije ostaje mehanizam koji može skratiti vremenski jaz između identifikacije prilike i realnog ulaska resursa u proizvodni ciklus.
