Propast evropskog proizvođača baterija Northvolt u martu 2025. godine označila je prekid ambicioznog plana da se u Evropi uspostavi integrisan lanac vrednosti za baterije. U praksi, to je ostavilo industrijsku infrastrukturu, radnu snagu i delove dobavljačkih odnosa u stanju neizvesnosti, dok su planovi za energetsku tranziciju ostali na političkim i industrijskim dnevnim redovima. U tom kontekstu, američka kompanija Lyten najavila je strategiju koja se oslanja na preuzimanje postojećih kapaciteta umesto na izgradnju novih gigafabrika od nule.
Lyten je u proteklih godinu dana kupio ključne elemente industrijskog otiska Northvolta. Transakcija obuhvata Skellefteå gigafabriku (Northvolt Ett), istraživačko-razvojni centar u Västerås-u (Northvolt Labs), kao i proizvodne pogone za baterije u Poljskoj. Pored toga, uključeni su dodatna imovina, infrastruktura i intelektualna svojstva širom Evrope, što je važno za kontinuitet proizvodnih procesa i tehničku dokumentaciju.
Ukupna vrednost dogovorenog posla procenjuje se na oko 5 milijardi dolara. Prema dostupnim podacima, aranžman uključuje približno 16 GWh instaliranog kapaciteta. Ovakav obim preuzetih kapaciteta relevantan je za evropske industrijske planove jer utiče na tempo ponovnog pokretanja proizvodnje i na dostupnost baterijskih komponenti za krajnje primene.
Najavljeno je da će proizvodnja biti ponovo pokrenuta tokom 2026. godine. Proces bi trebalo da počne sa konvencionalnim litijum-jonskim baterijama, a zatim da se postepeno pređe na Lytenovu tehnologiju. Time se, prema opisu plana, ne radi samo o restartu linija, već o industrijskom resetu koji menja operativni i finansijski okvir korišćenja postojećih sredstava.
Tehnološki zaokret predstavlja centralnu razliku u odnosu na raniji evropski model oslonjen na standardne hemije baterija. Lyten se fokusira na litijum–sumpor baterije, što odstupa od široko korišćenih sistema zasnovanih na niklu, mangan-u i kobaltu (NMC). Ova promena ima neposredan uticaj na sirovinsku sliku jer hemija litijum–sumpor uklanja potrebu za oslanjanjem na nikal, kobalt i mangan.
U toj konfiguraciji, ključni ulaz postaje sumpor kao široko dostupan industrijski nusproizvod, uz Lytenovu patentiranu 3D graphene platformu. Potencijalne prednosti koje kompanija navodi uključuju niže troškove materijala, manju izloženost rizicima globalnih lanaca snabdevanja i višu teorijsku energetsku gustinu. Istovremeno, navedeno je da je tehnologija još u fazi industrijalizacije i da skaliranje do nivoa gigafabrike ostaje izazov, čak i kada su druge hemije već prošle kroz slične faze.
Za industrijske aktere posebno je značajno kako Lyten planira da upravlja rizikom kapitala i složenošću proizvodnje. Strategija se razlikuje od pristupa koji je Northvolt koristio kroz greenfield širenje uz velika početna ulaganja u nove gigafabrike. Umesto toga, Lyten se oslanja na akviziciju postojećih postrojenja i njihovo unapređenje uz postupno povećanje obima proizvodnje.
Kapacitet bi trebalo da se uvodi „liniju po liniju“, čime se smanjuje kapitalni rizik i operativna složenost tokom ramp-up faze. Ovakav model polazi od činjenice da proizvodnja nije lako skalabilna poput softvera i da zavisi od stabilnosti procesa, kontrole kvaliteta i inkrementalnog rasta. U praksi, to može uticati na dinamiku isporuka i na način ugovaranja kapaciteta sa kupcima.
Promena tržišne strategije takođe je deo šire slike nakon Northvoltovog sloma. Northvoltov poslovni model bio je snažno vezan za velike ugovore sa automobilskoj industrijom, što ga je činilo osetljivim na kašnjenja i probleme sa performansama. Lyten najavljuje diverzifikovaniji put: automobilske primene ostaju dugoročna opcija, ali inicijalni fokus usmeren je ka sektorima sa bržom komercijalizacijom i nižim regulatornim barijerama.
Prema planu, prioritet imaju sektori poput sistema za skladištenje energije (BESS), infrastrukture za napajanje data centara i aplikacija u odbrambenoj i avio-svemirskoj industriji. Ovakav izbor tržišta povezan je sa idejom da se prihodi ostvaruju ranije nego u automobilskom segmentu gde kvalifikacioni ciklusi mogu biti dugi. Za industrijske dobavljače to znači drugačiji ritam standardizacije specifikacija i drugačiji profil zahteva za pouzdanošću proizvoda.
Lytenova vizija ne ostaje ograničena samo na proizvodnju ćelija ili modula baterija. Na lokaciji u Skellefteå-u kompanija razvija integrisani industrijski centar koji povezuje proizvodnju baterija sa reciklažnim operacijama, uključujući Revolt postrojenje koje je povezano sa Northvolt ekosistemom. Uz to se razmatra data centar infrastruktura sa potencijalnim kapacitetom do 1 GW, što bi moglo da poveže skladištenje energije sa digitalnom potražnjom.
Takva kombinacija može stvoriti sinergije između energetskih sistema, digitalne infrastrukture i industrijske proizvodnje, pri čemu se baterije pozicioniraju kao deo šireg energetskog ekosistema umesto izdvojenog proizvoda. U kontekstu evropske energetike to je relevantno jer skladištenje energije utiče na upravljanje promenljivošću obnovljivih izvora i stabilnost mreže.
Istovremeno, evropski strukturni uslovi ostaju zahtevni za bilo koji novi ili reaktivirani industrijski program u lancu baterija. Region se suočava sa zavisnošću od uvezenih sirovina, višim troškovima energije i rada u odnosu na Aziju i kompleksnim regulatornim okvirom. Takođe postoji teškoća skaliranja proizvodnje bez značajne javne podrške, što je posebno istaknuto kao lekcija iz Northvoltovog slučaja.
Lytenova alternativa zasniva se na modularnom rastu uz niži intenzitet kapitala i smanjenje oslanjanja na kritične materijale vezane za NMC hemiju. Ipak, pitanje konkurentnosti prema etabliranim azijskim proizvođačima ostaje otvoreno jer zavisi od brzine tehnološkog skaliranja i sposobnosti da se obezbede dugoročni kupci tokom ramp-up perioda.
Operativni rizici ostaju izraženi uprkos fleksibilnijem modelu širenja. Kompaniji predstoji restart složenih industrijskih operacija, obnova lanaca snabdevanja i ponovno uspostavljanje ekspertize radne snage koja poznaje specifične procese proizvodnje baterija. Dodatno, potrebno je skalirati tehnologiju koja je opisana kao relativno neproverena u masovnoj industrijskoj primeni.
U finansijskom smislu navedeno je da su akvizicije podržane privatnim investicijama i strateškim partnerstvima, ali održavanje rasta tokom faze povećanja obima zahteva kontinuiran pristup kapitalu i disciplinu u operativnom izvršenju. Paralelno s tim, kompanija mora da obezbedi dugoročne kupce u konkurentskim tržištima kako bi stabilizovala planirane isporuke nakon ponovnog pokretanja pogona.
Na nivou industrijske politike ovaj potez može se posmatrati kao pokušaj redefinisanja modela razvoja evropske baterijske proizvodnje nakon perioda dominacije gigafabrika velikog obima. Umesto oslanjanja na kapitalno intenzivne projekte izgradnje novih postrojenja „od nule“, naglasak se stavlja na ponovno korišćenje postojeće infrastrukture, postepeno povećanje proizvodnje i ciljanje raznovrsnijih tržišta. Takođe se planira prelaz tehnologije kroz vreme umesto istovremenog lansiranja jedinstvene platforme.
Konačno, pitanje koje ostaje relevantno za evropski lanac vrednosti jeste kako će preuzeti kapaciteti biti operisani efikasno, finansijski održivo i integrisani u konkurentne globalne tokove snabdevanja. U tom okviru strategija Lytena povezuje modularniji pristup sa manjom zavisnošću od automobilske cikličnosti kroz inicijalno usmeravanje ka BESS-u, data centrima te odbrambenim i avio-svemirskim primenama. Ishod će uticati na način na koji će Evropa nastaviti da gradi svoj položaj u globalnoj ekonomiji baterija i energetskih rešenja.
