Italijanski ministar za preduzetništvo poželeo je dobrodošlicu svom tadžikistanskom kolegi kako bi razgovarali o jačanju komercijalnih veza. Ukazano je na rudarski i rafinerijski potencijal Dušanbea, sa kojim Rim želi saradnju da bi svoj lanac snabdevanja distancirao Pekinga.
Dijalozi Rim-Dušanbe. Ministar privrede Adolfo Urso u ponedeljak je dočekao ministra industrije Tadžikistana Šeralija Kabira u svojoj kancelariji u Rimu. Prema zvaničnoj belešci, njih dvojica su ispitali „potencijalne ekonomske i trgovinske mogućnosti koje se mogu razviti između dve zemlje“, pri čemu je Tadžikistan izrazio nameru da ojača svoje industrijske veze sa Italijom.
Glavne italijanske industrije već se mogu pohvaliti značajnim prisustvom u sektoru vodovodne i energetske infrastrukture u zemlji, kao i u sektoru tekstila.
Međutim, kao i sa drugim zemljama, Rim namerava da proširi veze širom sveta – a ekonomija je odskočna daska za više strateško razmišljanje.
Fokusiranje na kritične sirovine. Ministar Kabir je istakao da se u planinskom području Tadžikistana može naći preko 30 kritičnih sirovina . Onih na kojima počivaju ekološke i digitalne tranzicije i koje se ekstrahuju i rafinišu u već konsolidovanom lancu prerade. Sa druge strane, ministar Urso je „naglasio veliku posvećenost i interesovanje Italije za pristup novim izvorima kritičnih sirovina“ i „izrazio spremnost da zaključi bilateralne sporazume“ za nabavku prerađenih materijala iz Tadžikistana.
Kako je italijanski ministar naglasio, radi se o povećanju otpornosti italijanskog lanca snabdevanja i uklanjanju rizika od Kine, s obzirom na preterano oslanjanje Zapada na kineske CRM-ove .Smatra da bi Peking možda želeo da iskoristi svoju dominantnu poziciju, kako geopolitičke tenzije rastu.
Gospodin Urso takođe radi na jačanju ključnih italijanskih lanaca snabdevanja putem novog Nacionalnog suverenog fonda. Francuska i Nemačka su već sklapale ugovore o snabdevanju CRM-om sa trećim zemljama , dok EU izrađuje svoje tzv. Evropski državni fond.
Okretanje ka Aziji. Napori Rima da konsoliduje svoje prisustvo u Centralnoj Aziji počeli su 2019. godine konferencijom Italija-Centralna Azija na kojoj su učestvovali predstavnici Kazahstana, Kirgistana, Tadžikistana, Turkmenistana i Uzbekistana. Izgleda izvršna vlast premijera Melonija ima nameru da nastavi s tim naporom i ostvari vodeću regionalnu ulogu.
Italijanski premijer je takodje sklopio „strateško partnerstvo“ sa predsednikom Uzbekistana Šavkatom Mirzijojevim, usredsređeno na ekonomski razvoj, dok ta zemlja – zajedno sa nekim drugim regionalnim silama – pokušava da otvori svoju ekonomiju svetu.
Sve se to isprepliće sa opadanjem statusa Rusije u regionu, njenom sve očiglednijom nepouzdanošću (ako ne i očiglednom opasnošću koju ona predstavlja za postsovjetski prostor) i njenim dugoročnim ekonomskim perspektivama kao komercijalnog partnera.
To je jedan od razloga da zemlje u regionu gledaju dalje od Moskve. I tu dolazi Italija, koja se sve više projektuje ka istoku.
