Koncesionar rudnika Brskovo kod Mojkovca, kompanija Tara resources, ispunila je sve uslove koncesionog ugovora, koji, kako tvrde njeni predstavnici, traje još 17 godina, i sada se čeka da Vlada završi Detaljni prostorni plan za to područje.
Menadžerka za odnose s Vladom u toj kompaniji, Ratka Sekulović, kazala je na radnom doručku s novinarima da je sporazum između Vlade i prethodne kompanije North Mining potpisan 2010. godine na period od 30 godina, odnodno do 2040.
Švajcarska kompanija Tara Resources preuzela je sporazum 2018. godine, kada su već bila potpisana četiri aneksa koja su dodatno obogatila i unaprijedila koncesioni ugovor. Kompanija osniva firmu Brskovo Mine, kao nosioca posla u rudniku.
„Za manje od pet godina, kompanija je sprovela sva detaljna istraživanja, studije, analize, veoma složenu tehničku dokumentaciju i zaposlila timove u kancelarijama u Podgorici i Mojkovcu. Mi smo s naše strane dostavili svu potrebnu dokumentaciju za početak izrade Detaljnog prostornog plana za koncesiono područje Brskovo“, rekla je Sekulović.
Ona tvrdi da je kompanija Tara resources, kao investitor i koncesionar, do danas ispunila sve obaveze koje su bile u skladu sa koncesionim sporazumom, a da su kašnjenja u vezi sa donošenjem Detaljnog prostornog plana Brskovo, koje je u nadležnosti države, rezultirala sa još dva aneksa u međuvremenu, što je ukupno šest aneksa.
„Ugovor o koncesiji u članu 39 jasno kaže da će rok trajanja koncesije biti produžen za svo ono vrijeme koje je uzrokovano kašnjenjem organa koji izdaju dozvole potrebne koncesionaru za obavljanje radova“, napomenila je Sekulović.
Ona je navela da se o projektu u medijima proteklih mjeseci provlačilo dosta informacija i dezinformacija, napominjući da se radi o najvećem rudarskom projektu i jednoj od najvećih direktnih stranih investicija, koja u ovom trenutku iznosi oko 180 miliona EUR.
„Nakon dobijanja građevinske dozvole, što očekujemo tokom naredne godine, projektovano je da se u roku od dvije godine započnu pripremni radovi i krene sa eksploatacijom“, rekla je Sekulović.
Prema njenim riječima, projekat će povećati prihode od izvoza oko 25 odsto, a Rudnik Brskovo će postati najveći poreski obveznik u Crnoj Gori i doprinosiće značajno državnom i lokalnom budžetu.
Sekulović je dodala da su projekat i svu dokumentaciju dizjanirali svjetski eksperti koji su broj jedan u rudarstvu i da su primijenjene najbolje evropske dostupne prakse.
Takođe, poštovani su svi standardi Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) u oblasti zaštite životne sredine.
Sekulović je precizirala i da će oko 750 ljudi, što direktno, što indirektno, biti angažovano kada krene eksploatacija rude olova i cinka.
Izvršni direktor Rudnika Brskovo, Richard Boffey, na pitanje kada bi Vlada mogla da završi Detaljni prostorni plan za koncesiono područje Brskovo, nije mogao precizno da odgovori, navodeći da se nada da će nova vlada ubrzati taj proces.
On se osvnuo na aktivnosti koje kompanija sprovodi i koje će sprovoditi kada je u pitanju upravljanje otpadom, vodama, prašinom i zaštitom kulturnog nasljeđa.
Boffey je naglasio da se radi o ogromnom projektu i investiciji i da će se svi materijali od rudarenja i prerade minerala vraćati u integrisano odlagalište rudarskog otpada.
On je, govoreći o jalovištu, naveo da u kompaniji ne planiraju da materijal skladište na način kako je to rađeno ranije tokom 70-ih ili 90-ih.
„Naše odlagalište će skladištiti čvrstu jalovinu, suvu, imaćemo prilagođeno odlagalište za to, čiji dizajn je napravilo više međunarodnih konsultanata, kako bi izdržalo velike kiše i zemljotrese“, objasnio je Boffey.
Kada je u pitanju voda, on je saopštio da će projekat koristiti vodu koja padne na to područje lokacije kao glavni izvor, a veći dio će se reciklirati kroz postrojenja za prečišćavanje. Voda će se skladištiti u ukopanim rezervoarima.
Boffey je naglasio i da neće postojati nikakva mogućnost poplava.
„Takođe, neće biti nikakvog uticaja na vodu za piće u gradu“, rekao je Boffey.
Kada je riječ o prašini, on je naglasio da će ona biti laka za kontrolu i upravljanje.
Rudnik Brskovo ima dugu istoriju sa rudarskim operacijama i kovanjem srebrnog novca, koji je prvi put zabilježen u 13. vijeku. Rudarske operacije su započete u državnom vlasništvu 1976. godine i trajale sve do 1991. godine.
