Francuska vlast podržava privatnu inicijativu za izgradnju rafinerije nikla i kobalta u zoni luke na atlantskoj obali, kao odgovor na manjak kapaciteta za preradu metala ključnih za lance snabdevanja baterija električnih vozila. Projekat je usmeren na smanjenje oslanjanja na Kinu u segmentu prerade, gde je kontrola proizvodnje i obrade u velikoj meri koncentrisana kod kineskih kompanija. U kontekstu evropskih planova za gigafabrike i rudnike, pitanje “midstream” kapaciteta postaje operativno relevantno za industriju.
Rafinerija je najavljena kao deo šire industrijske politike tokom godišnje investicione manifestacije “Choose France”, uz učešće predsednika Emanuela Makrona. Projekat je predstavljen kao inicijativa privatnog sektora koju predvodi švajcarska kompanija KL1. Trošak ulaganja procenjen je na 300 miliona evra (323,49 miliona dolara), što ga pozicionira kao značajan industrijski poduhvat u francuskom energetskom i metalurškom portfoliju.
Planirano je da postrojenje počne sa radom 2028. godine, a kapaciteti su definisani kroz godišnju preradu od 20.000 metričkih tona nikla i 1.500 tona kobalta. Lokacija u luci duž atlantske obale daje logističku osnovu za ulazne tokove sirovina i izlazne tokove prerađenih materijala. Ovakav raspored kapaciteta direktno se veže za potrebe proizvođača baterija, gde su stabilnost i kontinuitet snabdevanja često jednako važni kao i cena.
Inicijativa nosi naziv Electro Mobility Materials Europe (EMME) i cilj joj je da do 2030. godine obezbedi 20–30% francuskih potreba za niklom i kobaltom namenjenim električnim vozilima. Time se projektuje udeo koji bi trebalo da popuni deo jaza između postojećih evropskih ulaganja u proizvodnju baterijskih ćelija i dostupnosti prerađenih metala. Ministarstvo finansija je naglasilo da se radi o projektu koji treba da “premosti” kritični deo vrednosnog lanca, posebno u delu prerade.
Ministar finansija Bruno Le Maire ocenio je da projekat zatvara prazninu u vrednosnom lancu tokom razgovora sa novinarima tokom vikenda. U isto vreme, proces odobravanja je u toku: projekat prolazi javnu konsultaciju i regulatorne korake pre finalizacije odluka o realizaciji. Za industrijske projekte ove vrste relevantna su pitanja usklađenosti sa propisima o životnoj sredini, bezbednosti procesa i infrastrukturnim uslovima u lučkim zonama.
Finansijski okvir uključuje mogućnost korišćenja poreskog kredita za “zelenu industriju”, procenjenog na oko 20% ukupne investicije. Takva struktura podsticaja može uticati na ekonomsku održivost projekta, s obzirom na kapitalno intenzivnu prirodu rafinerijskih postrojenja. Istovremeno, javna konsultacija i regulatorna odobrenja ostaju ključni koraci pre nego što se potvrde konačni parametri nabavke sirovina.
KL1 navodi rukovodstvo koje uključuje Antoina Beurriera, bivšeg izvršnog direktora Prony Resourcesa, što otvara pitanje potencijalnih veza sa regionom Nove Kaledonije, gde Francuska ima značajnu rudarsku bazu nikla. Međutim, portparol ministarstva finansija istakao je da izvori nabavke nikla i kobalta za predloženu rafineriju još nisu utvrđeni. Ta razlika je važna jer izbor dobavljača utiče na troškove, rizik snabdevanja i usklađenost sa zahtevima regulatora.
Paralelno, pregovori o planu sanacije za sektor nikla u Novoj Kaledoniji naišli su na zastoj, uz političke tenzije između pro-nezavisnih i lojalističkih frakcija. U tom okviru spominju se obaveze povezane sa snabdevanjem evropske industrije baterija, ali dogovor nije postignut. Za francusku strategiju prerade metala to znači da će dinamika izvorâ sirovina zavisiti od ishoda političkih procesa u regionu.
Dok rafinerija EMME ulazi u fazu konsultacija i regulatornih provera, operativni fokus ostaje na tome kako će se obezbediti ulazni tokovi nikla i kobalta za planirane godišnje količine od 20.000 odnosno 1.500 tona. Udeo od 20–30% potreba do 2030. predstavlja merljiv cilj koji se vezuje za tempo izgradnje kapaciteta i dostupnost sirovina. U narednim mesecima ključna pitanja biće regulatorna usklađenost projekta i konačno definisanje dobavljačkih izvora metala.
