Evropska strategija za obezbeđivanje kritičnih sirovina ulazi u novu fazu kroz paket finansiranja vredan 3 milijarde evra, namenjen izgradnji stabilnijih i otpornijih lanaca snabdevanja za strateške materijale. U okviru tog mehanizma, odabrani su rani korisnici među projektima koji se fokusiraju na moli bden i litijum, uz obrazloženje da bi njihova realizacija mogla da smanji industrijska uska grla u proizvodnji legura, baterijskih komponenti i tehnologija za čistu energiju. Odluka predstavlja pomeranje fokusa sa planskih dokumenata ka operativnim kapacitetima u industriji.
Među prvim dobitnicima REsourceEU izdvajaju se projekti povezani sa razvojem molibdena, metala koji se često nalazi u pozadini u odnosu na baterijske sirovine, ali je ključan za više industrijskih lanaca. Moli bden se koristi kao element za ojačavanje u visokoučinskim čelicima, što ga povezuje sa sektorima poput odbrambene proizvodnje, energetskih infrastrukturnih sistema, petrohemije i naprednog inženjeringa. U praksi, dostupnost molibdena utiče na kontinuitet proizvodnje materijala koji se ugrađuju u zahtevne primene.
Razlog za strateški tretman molibdena leži i u strukturi nabavki, jer Evropa zavisi od uvoza tog metala. Takva oslanjanja izlažu industriju geopolitičkim oscilacijama i promenama cena, što može da se prelije na troškove i planiranje proizvodnje u više grana industrije. Usmeravanje podrške ka evropskim programima za molibden signalizira da se ranjivost ne vezuje isključivo za litijum ili retke zemlje.
U istom paketu pažnja je usmerena na litijum, centralnu sirovinu za razvoj baterijske vrednosne mreže. Planovi obuhvataju postrojenja za konverziju litijuma u baterijski kvalitet, uz naglasak na skaliranju proizvodnje litijumskih hemikalija u Nemačkoj, Francuskoj i Portugalu, kao i šire u nordijskom regionu. Ovaj srednji deo lanca snabdevanja ima ulogu da stvori lokalne čvorove snabdevanja kada globalni tokovi ostaju fragmentisani i pod pritiskom spoljnjih faktora.
REsourceEU mehanizam je zamišljen tako da smanji finansijske rizike i pomogne projektima koji su kasnili ili nisu mogli da obezbede potrebne uslove za ubrzanje realizacije. U kontekstu rasta proizvodnje “gigafabrika” u Evropi i intenziviranja aktivnosti automobilske industrije oko stabilnih izvora niskougljeničnog snabdevanja, pravovremeno formiranje kapaciteta za baterijski kvalitet postaje merljiv operativni faktor. Time se finansijska podrška vezuje za ubrzanje rokova, a ne samo za dugoročne ciljeve.
Šira logika REsourceEU paketa je da prevede strategiju kritičnih sirovina iz okvira politika u konkretne industrijske kapacitete. Odabir ranih lidera među projektima molibdena i litijuma tretira se kao način da se proizvodnja strateških materijala “sidri” unutar Evrope umesto oslanjanja na volatilne spoljne dobavljače. Istovremeno, uspeh inicijative zavisi od toga kako će projekti proći kroz faze koje određuju tempo razvoja.
Realizacija odabranih programa suočava se sa praktičnim preprekama koje su tipične za projekte kritičnih sirovina: dozvole, finansijski pragovi i dugoročni ugovori o otkupu. Tek nakon završetka tih koraka moguće je preći na komercijalizaciju, dok dinamika izgradnje i dodatno produbljivanje politike podrške mogu uticati na raspored puštanja kapaciteta u rad. U narednom periodu ključna tačka biće usklađivanje operativnih rokova sa zahtevima tržišta i industrijskih lanaca.
U ukupnom okviru, paket od 3 milijarde evra predstavlja novu meru kojom se evropska strategija usmerava ka obezbeđivanju konkurentnosti kroz diversifikovane i ekološki odgovorne tokove materijala. Odabrani projekti molibdena i litijuma postavljeni su kao rani pokazatelji kako politika može da utiče na industrijsku infrastrukturu koja podupire proizvodnju legura i baterijskih hemikalija. Fokus ostaje na prelazu sa planiranih ciljeva na merljive kapacitete koji ulaze u proizvodne lance.
