Fondacija za ekološku pravdu (EJF) i Koalicija za očuvanje dubokog mora (DSCC) pozdravile su stav Saveta za savetovanje o dalekometnim ribolovima (LDAC) i još tri značajna savetodavna tela u ribarstvu — Saveta za savetovanje o severozapadnim vodama, Saveta za savetovanje o pelagičkim vrstama i Saveta za savetovanje o jugozapadnim vodama — koja su zajedno ponovila svoju podršku moratorijumu na eksploataciju dubokog mora.
Ovaj stav sledi nakon izveštaja Draghi Evropske komisije, koji je preporučio istraživanje potencijala za dubokomorsku eksploataciju. LDAC je snažno odbacio ovu sugestiju, navodeći nedostatak razumevanja dugoročnih ekoloških i socio-ekonomskih uticaja takvih aktivnosti, posebno na morske ekosisteme i ribarstvo. U izjavi usmerenoj prema donosiocima odluka u EU, LDAC je izrazio značajnu zabrinutost zbog rizika povezanih sa dubokomorskom eksploatacijom, naglašavajući princip predostrožnosti i pozivajući političare da izbegnu preuranjene korake ka rudarenju dubokog okeana.
Poziv LDAC-a na oprez dolazi u pravom trenutku, jer Norveška, jedina evropska zemlja koja trenutno otvara svoj prošireni kontinentalni pojas na otvorenom moru za potencijalnu eksploataciju, planira da dodeli licence za eksploataciju već u prvoj polovini 2025. godine. Ovaj potez dolazi uprkos protivljenju norveške agencije za zaštitu životne sredine, ribarskog sektora, naučnika, nevladinih organizacija, kao i Evropske komisije i Parlamenta. Pored toga, jedna kanadska kompanija je najavila planove da podnese zahtev za licencu za dubokomorsku eksploataciju u međunarodnim vodama severnog Pacifika, što izaziva dodatnu zabrinutost među ekološkim i ribarskim grupama.
Rizici za morske ekosisteme i ribarstvo
Studije pokazuju da dubokomorska eksploatacija može dovesti do ozbiljnih ekoloških oštećenja, uključujući stvaranje sedimentnih oblaka koji guše život, buku i oslobađanje toksičnih zagađivača u morski ekosistem. Ovi uticaji mogli bi poremetiti vitalne morske hranljive mreže, ugrožavajući zdravlje komercijalnih ribljih vrsta. Pošto ribarstvo igra ključnu ulogu u obezbeđivanju sigurnosti hrane i ekonomske stabilnosti za obalne zajednice, svaki poremećaj biodiverziteta mora izaziva široku zabrinutost javnosti.
Stiv Trent, direktor i osnivač EJF-a, izjavio je: „Naši okeani vrede više zaštićeni nego opljačkani. Snažan stav LDAC-a predstavlja moćan signal koji bi Norveška i druge nacije širom sveta trebalo da čuju. Nauka je jasna: zaustavljanje dubokomorske eksploatacije je neophodno kako bi se izbegla nepovratna šteta za dragocene ekosisteme koje obalne zajednice vekovima neguju.“
Met Gianni, suosnivač i politički analitičar DSCC-a, naglasio je da organizacije ribarstva širom sveta sve više prepoznaju ozbiljne pretnje koje dubokomorska eksploatacija predstavlja za ribarstvo i morske ekosisteme. Rekao je: „Kako entiteti koji podržavaju rudarenje pokušavaju da ubrzaju ovaj destruktivni sektor, ključno je da ribari podignu svoj glas. Rizici za ribarstvo su stvarni, i Međunarodna uprava za morsko dno ne bi trebalo da da zeleno svetlo dubokomorskom rudarenju.“
Rastuće protivljenje dubokomorskoj eksploataciji
Protivljenje LDAC-a dubokomorskoj eksploataciji usklađeno je sa rastućom koalicijom globalnih aktera. Nekoliko organizacija ribarstva, uključujući Udruženje norveških vlasnika ribarskih brodova (Fiskebat) i Norveško ribarsko udruženje, izrazile su protivljenje planovima za otvaranje područja za eksploataciju. Ove grupe, zajedno sa organizacijama ribarstva iz Afrike, Azije i Pacifika, udružile su se u pozivu za moratorijum na dubokomorsku eksploataciju dok se ne stekne bolje razumevanje njenih dugoročnih ekoloških i socio-ekonomskih posledica.
U septembru je koalicija od 16 nevladinih organizacija upozorila predsednicu Evropske komisije Ursulu fon der Lajen na podršku dubokomorskoj eksploataciji iznetu u izveštaju Draghi. Kao odgovor, njen kabinet je ponovio posvećenost EU zaštiti okeana i potvrdio svoj stav protiv otvaranja dubokog mora za eksploataciju.
Norveška debata
U Norveškoj je debata o dubokomorskoj eksploataciji postala veoma kontroverzna. Dok vlada planira da izda licence za dubokomorsku eksploataciju do 2025. godine, norveške agencije za zaštitu životne sredine kritikovale su Vladinu stratešku procenu uticaja, navodeći da ona ne ispunjava nacionalne i međunarodne pravne zahteve. Stručnjaci su izrazili zabrinutost zbog potencijalnih rizika radioaktivnog otpada i neocenjenih opasnosti koje donose rudarske aktivnosti. Osim toga, autohtone zajednice u Norveškoj takođe se protive ovom potezu, što dodaje još jedan sloj napetosti u ovoj debati.
Zaključak
Kako industrija dubokomorskog rudarenja ubrzava, pozivi za moratorijum postaju sve glasniji. Zajednice ribara, nevladine organizacije i naučnici širom sveta podižu svoje glasove ujedinjeno, naglašavajući hitnu potrebu da se okeani zaštite od nepovratne štete. Rastuće protivljenje dubokomorskoj eksploataciji predstavlja ključan trenutak za donosioca odluka širom sveta da pažljivo razmotre dugoročne rizike i izaberu put koji štiti zdravlje morskih ekosistema i egzistenciju zajednica koje zavise od njih.
