Ambiciozni litijumski projekat Srbije ponovo je u centru pažnje kao inicijativa za koju evropski lideri veruju da će značajno doprineti zelenoj tranziciji kontinenta. Prošle nedelje, Beograd je bio domaćin diskretnog, ali visokoprofilnog događaja—„Samita o strateškim sirovinama“—koji je okupio istaknute evropske zvaničnike, uključujući nemačkog kancelara Olafa Šolca, potpredsednika Evropske komisije Maroša Šefčoviča i rukovodioce velikih evropskih banaka i kompanija.
Memorandum o razumevanju potpisan na samitu predstavlja značajan korak napred za Srbiju i Evropu. Takozvani „ugovor o litijumu“ uključuje eksploataciju ogromnog nalazišta litijuma koje je otkrila globalna rudarska kompanija Rio Tinto u regionu Jadar u Srbiji. Ovo nalazište, sa procenjenih 158 miliona tona rude koja sadrži 1,8% litijum-oksida, moglo bi potencijalno da obezbedi dovoljno litijuma za podršku 30% proizvodnje električnih vozila u Evropi.
Srpska vlada ima za cilj da zadovolji najmanje 20% evropske potražnje za litijumom. Međutim, prethodni pokušaji razvoja projekta bili su ometeni ekološkim protestima, što je dovelo do poništavanja rudarskih dozvola početkom 2022. godine. Novi memorandum je oživeo projekat, obećavajući transparentnost i poštovanje visokih ekoloških standarda.
Evropski lideri i poslovne figure, uključujući direktora Mercedes-Benza i visoke bankarske zvaničnike, prisustvovali su samitu kako bi naglasili ekonomsku i stratešku važnost projekta. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić naglasio je da projekat predstavlja transformativnu priliku za Srbiju, potencijalno donoseći 6 milijardi evra investicija i približavajući zemlju standardima EU.
Očekuje se da će ugovor otvoriti 2.100 direktnih radnih mesta i mogao bi potencijalno da smanji zavisnost Evrope od udaljenih izvora litijuma. EU je obećala da će osigurati da projekat ispunjava stroge ekološke standarde, uključujući sveobuhvatni regulatorni okvir i napredne prakse održivosti.
Uprkos ovim obećanjima, lokalne ekološke grupe i građani Srbije ostaju skeptični. Postoje zabrinutosti zbog ekološkog uticaja eksploatacije litijuma, a prošli protesti su ukazivali na strahove od zagađenja i ekološke štete. Srpska vlada je obećala da će zabraniti izvoz litijuma i podsticati lokalnu preradu kako bi se osiguralo da koristi od projekta ostanu unutar zemlje.
Šira evropska strategija uključuje korišćenje resursa Srbije za izgradnju robusnog lanca vrednosti za baterije za električna vozila, integrisanje srpskog litijuma u evropski sektor zelene tehnologije. To uključuje investicije u lokalne pogone za preradu i saradnju sa velikim proizvođačima automobila kao što je Stellantis, koji je nedavno otvorio liniju za proizvodnju električnih vozila u Kragujevcu.
Dok Srbija započinje ovu novu fazu litijumskog projekta, srpska vlada i evropski partneri će morati da se suoče sa ekološkim zabrinutostima i da pokažu da su koristi projekta veće od njegovih rizika. Uspeh ove inicijative mogao bi postaviti presedan za buduće zelene projekte resursa u regionu i šire.
Izvor: miningwatch.news
