Evropski parlament je ogromnom većinom usvojio Zakon o kritičnim sirovinama. Novi pravni okvir omogućuje EU nabavku strateških minerala kroz sporazume sa prijateljskim trećim zemljama kao što su one na Zapadnom Balkanu, uključujući rudarske projekte za litijum.
U pokušaju da postigne takozvanu stratešku autonomiju i reindustrijalizuje privredu, prevashodno tehnologijama s neto nula emisija ugljen-dioksida, Evropska unija je ekspresno uvela zakon kojim pojednostavljuje proceduru za kopanje deficitarnih ruda i snabdevanje. Evropski parlament je usvojio Zakon o kritičnim sirovinama sa 543 glasa za, samo 43 protiv i sa 24 uzdržana.
Novi pravni okvir će stupiti na snagu kada ga formalno odobri Savet EU, koji predstavlja zemlje članice. Administracija u Briselu je inicijativu pokrenula s ciljem da pojača nabavku strateških sirovina, a kritičari kažu da njima daje prioritet rudarskim projektima nauštrb zaštite životne sredine i prava lokalnih zajednica.
Zakon o kritičnim sirovinama donosi odredbe o ekološki pogodnijem rudarenju, recikliranju
Zakonom se smanjuje birokratija, podstiču inovacije duž celokupnog lanca vrednosti i daje podrška malim i srednjim preduzećima, naveo je Evropski parlament. Njegova svrha je i jačanje istraživačkih kapaciteta i „ekološki pogodnijih metoda rudarenja i proizvodnje“, poručili su evroposlanici.
Evroposlanici tvrde da su nastojali da tokom pregovora daju veći značaj razvoju zamenskih materijala
Najviše zakonodavno telo tvrdi da su njegovi predstavnici i predstavnice tokom pregovora insistirali na jačanju značaja zamenskih rešenja za strateške sirovine i njihovu proizvodnju iz otpada. Zvanična lista EU sadrži 34 stavke uključujući bor, kobalt, bakar, litijum, prirodni grafit, nikl i grupu retkih metala.
Sporazumi s prijateljskim zemljama predviđeni za povećavanje zaposlenosti, razvoj tehnologije
Članovi Evropskog parlamenta su istakli da navedenim aktom omogućavaju dugoročna strateška partnerstva s trećim zemljama koja će doneti „korist svim stranama“. Dodali su da su odredbama predviđene razmena znanja i prenos tehnologije, obuka i dokvalifikacija „sa boljim uslovima rada i zarađivanja kao i ekstrakcija i prerada po najboljim ekološkim standardima u partnerskim zemljama“.
Srbija i Evropska komisija su zapravo još pre tri meseca potpisale pismo o namerama da uspostave strateško partnerstvo u oblasti baterija i ključnih sirovina, otkriveno je u nedavnom novinskom izveštaju. Vlada Srbije nije demantovala te navode.
Zvaničnici EU su pogotovo zainteresovani za Zapadni Balkan.
Vaganje između zelene agende i prirode, prava lokalnih zajednica
„Ovo zakonsko rešenje je nacrt politike industrijske proizvodnje za bezbedno i održivo snabdevanje sirovinama u Evropi. Namenskim ekonomskim podsticajima stvaramo izvesnost za privatne investitore u planiranju projekata – kroz jedinstvene tačke komunikacije s kompanijama i brze i jednostavne procedure odobravanja, sa jasnim rokovima za državne vlasti“, izjavila je Nikola Beer, glavna promoterka zakona u Evropskom parlamentu.
Ključne sirovine za električna vozila, solarne panele, pametne telefone i druge uređaje suštinski su značajne za zelenu i digitalnu tranziciju, istrajnost privrede i tehnološko vođstvo EU, naglasili su poslanici. „Od početka rata Rusije protiv Ukrajine i sve agresivnije trgovinske i industrijske politike Kine, kobalt, litijum i druge sirovine su postale i geopolitički faktor“, saopštili su.
Stanovništvo na teritorijama rudarskih projekata i aktivistkinje i aktivisti u Srbiji i Portugalu poremetili su ranije investicije u kopanje i preradu litijuma, optužujući vlasti i kompanije za delovanje mimo zakona. U Portugalu su nedavno čak zabeležena hapšenja visokih zvaničnika. Po celoj Evropi i na drugim kontinentima javlja se otpor neobuzdanom rudarstvu i prljavim tehnologijama, uz apele da se bolje izvaga vrednost prirode i posledica po društvo.
Ekološki aktivisti ukazali na nedovoljnu mogućnost učešća javnosti
Bilo je protesta i protiv Zakona o kritičnim sirovinama.
„On uvodi ubrzanu proceduru izdavanja dozvola i ograničava učešće javnosti i pravo lokalnih zajednica da kažu ne rudarenju. Takođe dozvoljava rudarskim kompanijama da uništavaju prirodu, zaštićena područja, duboko more i Arktik“ te da raseljava čitave zajednice, izjavila je aktivistkinja i glumica Bojana Novaković u ime saveza ekoloških organizacija.
Njega čine Salvemos la Montaña iz Španije, Não às Minas iz Portugala, Marš sa Drine (članica Saveza ekoloških organizacija Srbije, SEOS), OPSAL iz Čilea i Earth Thrive iz Velike Britanije i sa Balkana. Peticiju protiv zakona je potpisalo više od 77.000 ljudi.
Izvor: balkangreenenergynews
