Evropska komisija priprema strateško partnerstvo s Australijom u oblasti kritičnih sirovina, kao deo napora da se diversifikuju izvori ključnih materijala izvan Kine. Prema informacijama iz institucija EU, potpisivanje je u pregovorima ili je u fazi priprema, a dogovor se uklapa u širi okvir evropske strategije snabdevanja za zelene i digitalne tehnologije.
Direktor-generalijat za unutrašnje tržište, industriju, preduzetništvo i MSP pri Evropskoj komisiji, na čijem je čelu Kerstin Jorna, naveo je da se pregovara ili radi na potpisivanju ukupno četiri strateška partnerstva. U fokusu su materijali koji su relevantni za baterije i elektroniku, uključujući litijum i minerale retkih zemalja.
Ovakav pristup ima operativni značaj jer EU nastoji da smanji koncentracioni rizik u lancima snabdevanja. U praksi, oslanjanje na jedan dominantan dobavljač može uticati na dostupnost sirovina i stabilnost ulaznih troškova za industrijske procese povezane s energetskom tranzicijom.
Australijska misija pri EU i Austrade, trgovinska agencija iz Canberre, nisu odgovorile na upite do trenutka objave. Time nije razjašnjeno kako australijska strana vidi vremenski okvir pregovora niti koje bi konkretne oblasti saradnje bile prioritetne u okviru partnerstva.
Australija se ističe po resursnoj osnovi za litijum, pa je logično da razgovori između EU i Australije obuhvataju materijale relevantne za baterije. Istovremeno, bilateralni kontekst uključivao je i dugogodišnje pregovore o slobodnoj trgovini koji bi mogli da utiču na režime uvoza za različitu robu.
Pregovori o bilateralnom sporazumu o slobodnoj trgovini trajali su pet godina, ali su prekinuti u novembru 2023. Prema informacijama koje se navode u analitičkom kontekstu pregovora, razlog prekida bio je vezan za pitanja oko sektora govedine.
Strateška partnerstva u pravilu ne funkcionišu kao trgovinski aranžmani, već definišu oblasti zajedničke saradnje. Kao primer se navodi partnerstvo EU s Kanadom za kritične sirovine, gde je naglasak na investicijama evropskih aktera u kanadski segment sirovina i baterija.
Razvoj događaja se direktno povezuje s regulatornim okvirom koji EU uspostavlja kroz Zakon o kritičnim sirovinama. Savet EU odobrio je Critical Raw Materials Act (CRMA), čiji je cilj jačanje nezavisnosti Evrope u pristupu materijalima potrebnim za industrijske lance vrednosti.
CRMA uvodi 17 strateških elemenata i proširenu listu od 34 kritične sirovine, pri čemu se među njima navodi i koksni ugalj. Zakon postavlja ciljeve povezane sa udjelom lokalno eksploatisanih minerala, elementima prerađenim unutar EU i materijalima dobijenim reciklažom do 2030. godine.
U istom okviru predviđeno je i ograničavanje oslanjanja na bilo koju pojedinačnu treću zemlju za snabdevanje ključnim materijalima. To je relevantno za planiranje nabavki i proizvodnih kapaciteta jer zahteva strukturno upravljanje rizikom kroz više izvora i faza lanca vrednosti.
Norveška je navedena kao najnoviji partner u nizu strateških aranžmana koje EU gradi u skladu s CRMA. U tom smislu, najava partnerstva s Australijom predstavlja nastavak politike povezivanja sa dobavljačima koji mogu doprineti diverzifikaciji kritičnih sirovina za baterije i elektronsku industriju.
Za region jugoistočne Evrope posebno je važno kako će se evropski regulatorni ciljevi preliti na nabavne tokove prema rafinerijama, proizvođačima komponenti i metalurškim kapacitetima. Iako partnerstva prvenstveno definišu saradnju na nivou EU i partnerskih država, njihovi efekti se obično reflektuju kroz promene u dostupnosti materijala i usklađivanje industrijskih planova sa zahtevima CRMA.
