Evropski sektor reciklaže litijumskih baterija ulazi u novu fazu regulatornog pritiska, jer se u okviru planiranih promena klasifikacije otpada razmatra tretman “black mass” kao opasnog otpada. Promena bi mogla da ograniči skladištenje pre obrade na svega šest meseci, što direktno utiče na operativne tokove materijala između postrojenja. U industriji se upozorava da bi takav režim, u kombinaciji sa postojećim uskim grlima u prekograničnom transportu, mogao da uspori ili prekine aktivnosti reciklaže u više država članica.
Najava dolazi nakon zahteva udruženja iz industrije upućenih evropskim liderima da se ukinu “cumbersome, lengthy and costly” procedure koje otežavaju pružanje usluga reciklaže litijumskih baterija. Upozorenja se vezuju za konkurentnost i dostupnost domaćih sirovina za proizvođače baterija, posebno kada se otpad i poluproizvodi ne mogu brzo preusmeriti ka postrojenjima za obradu. Regulatorni okvir se, prema informacijama iz sektora, razmatra tako da bude primenljiv na nivou EU.
Julia Poliscanova, viša direktorka za vozila i e-mobilnost u organizaciji Transport & Environment, potvrdila je 15. januara da Evropska komisija planira da “black mass” označi kao opasni otpad. Ona navodi da su stručnjaci održali sastanke o predlozima tokom novembra, a da Zajednički istraživački centar Komisije (JRC) priprema konačne preporuke. Prema njenim rečima, očekuje se objavljivanje izveštaja JRC-a u prvom kvartalu tekuće godine, uz preporuku da “black mass” dobije status opasnog otpada.
Ključna posledica potencijalne odluke Komisije je mogućnost da se postojeća pravila o otpadu odmah dopune ili izmeni. Franziska Grüning, službenica za politiku sirovina u Transport & Environment, istakla je 17. januara da je nesmetano funkcionisanje transporta otpada između država članica važno za jačanje reciklažne industrije. U kontekstu planova EU o kružnoj ekonomiji, režim klasifikacije može uticati na brzinu prikupljanja baterijskog otpada i na administrativne obaveze operatera.
Grüning upozorava da bi opasna klasifikacija mogla da oteža efikasno prikupljanje baterija jer bi kompanije morale da ispunjavaju strože zahteve za deklarisanje i notifikaciju. Istovremeno, ona navodi mogućnost izuzeća koja bi omogućila početne pošiljke otpada od litijumskih baterija ka unapred određenim postrojenjima za obradu. U tom scenariju naglasak bi bio na tome kako se materijal kreće kroz EU dok se ne završi faza predobrade ili prerade.
U predlozima koji su na stolu pominje se i korišćenje digitalnih sistema za praćenje pošiljki unutar EU. Takav pristup bi trebalo da obezbedi kontrolu tokova tereta, ali istovremeno može povećati operativnu kompleksnost ako se pravila primenjuju različito po kategorijama otpada. Evropsko udruženje za reciklažu baterija (EBRA) ukazuje da je poremećaj u lancu snabdevanja materijalom verovatno, s obzirom na mali broj postojećih postrojenja za reciklažu širom EU.
EBRA ističe strukturni problem: u pojedinim državama članicama postoji samo jedno postrojenje ili ga ponekad nema uopšte. U takvim okolnostima svako dodatno ograničenje skladištenja ili transporta može povećati rizik od zastoja u kontinuitetu snabdevanja sirovinama za preradu. Udruženje takođe traži da se otpad nastao u proizvodnji baterija klasifikuje prema hemijskom sastavu baterije.
Regulatorna pitanja dolaze u trenutku kada kompanije pokušavaju da stabilizuju industrijske tokove kroz nove partnerske aranžmane. Nemačka hemijska grupa BASF i Stena Recycling najavile su 9. januara partnerstvo usmereno na reciklažu EV baterija. Aranžman je relevantan jer povezuje prikupljanje i predobradu sa daljom rafinacijom “black mass” u metalurškim procesima.
Stena Recycling saopštava da će prikupljati i procenjivati baterije po isteku životnog veka, kao i otpad nastao tokom proizvodnje baterija, te vršiti predtretman do faze proizvodnje “black mass”. Postrojenje koje je navedeno nalazi se u Halmstadu u Švedskoj. BASF zatim planira dodatnu obradu i rafinisanje “black mass” u prototipskoj metalnoj rafineriji za reciklažu baterija u Schwarzheide-u.
Operativni rizici skladištenja posebno su naglašeni iz perspektive industrije koja radi sa materijalom koji zahteva kontrolisane uslove. Marcus Martinsson, menadžer proizvoda za baterije u Steni, rekao je da sa industrijskog stanovišta nije poželjno skladištiti “black mass” duže nego što je potrebno zbog opšteg rizika i izloženosti sirovini. On ističe očekivanje da svako ograničenje skladištenja bude uravnoteženo brzim procesima izdavanja dozvola kako bi transport preko granica ostao efikasan.
Daniel Schönfelder, predsednik BASF-ove divizije katalizatora i odgovoran za poslovanje sa materijalima za baterije i reciklažu, naveo je stav o izvozu “black mass”. Prema njegovim rečima, BASF smatra da bi izvoz “black mass” u zemlje van OECD-a trebalo zabraniti, ali ističe da to još nije primenjeno na svim delovima Evrope. On podržava akciju EU kojom se uvodi obavezujuća regulativa na nivou cele Unije.
Schönfelder dodatno ukazuje na tehnološku i proizvodnu dimenziju problema skladišnih limita. On navodi da je skladištenje potrebno “do određene mere” kako bi se podržali pouzdani tokovi materijala za proizvodnju i rafinisanje. U slučaju previše stroge regulative može doći do izazova za proizvodnju, pa čak i do zastoja ako dozvoljeni rokovi skladištenja budu dostignuti pre nego što materijal prođe kroz naredne korake prerade.
U širem sektorskom diskursu pojavljuje se i argument o vremenskom horizontu poslovanja reciklaže. Elliott Ethridge iz Ecobata naveo je 8. januara u objavi na sajtu kompanije da tržište reciklaže zahteva dugoročnu perspektivu i da nije moguće upravljati isključivo kratkoročno. Njegova poruka dolazi paralelno sa upozorenjima o logističkim uskim grlima koja mogu nastati kada materijal ne može biti izvezen ili obrađen dovoljno brzo.
Ethridge upozorava na rizik stvaranja “bottleneck”-a kada izvoz nije moguć, a kapacitet rafinisanja nije dovoljan. U takvim okolnostima može doći do podsticaja kompanijama da pogrešno klasifikuju materijal ili ne prijave ga korektno, čime se narušava transparentnost tokova otpada i sekundarnih sirovina. Ovaj argument direktno se nadovezuje na raspravu o tome kako klasifikacija kao opasan otpad menja administrativne obaveze i brzinu kretanja materijala.
Analitički okvir dodatno komplikuje pitanje dugoročne dostupnosti ključnih metala potrebnih EV lancu vrednosti. Studija objavljena prošlog meseca od Univerziteta iz Minhena (Münster) navodi da će Kina postati samodovoljna u pokrivanju potreba za litijumom, kobaltom i niklom oko 10 godina ranije nego Evropa i SAD. Prema toj proceni, Kina bi trebalo da ima kapacitet za domaću potražnju litijuma od 2059. godine nadalje, dok to neće biti slučaj za Evropu i SAD sve do perioda posle 2070.
U tom kontekstu regulatorne odluke o klasifikaciji “black mass” dobijaju dodatnu težinu jer utiču na tempo razvoja evropskih tokova sekundarnih sirovina iz baterijskog otpada. Ako bi ograničenja skladištenja stupila na snagu već do leta, kako se navodi kao vremenski okvir “by the summer”, operateri bi morali brzo prilagoditi logistiku i procese usklađivanja sa pravilima o transportu otpada unutar EU. Istovremeno, postojeća neravnomernost raspodele kapaciteta reciklaže među državama članicama ostaje faktor koji može pojačati efekat svake nove administrativne barijere.
