Evropska komisija je najavila novi paket od 13 strateških projekata kritičnih minerala izvan Evropske unije, usmerenih na dugoročnu sigurnost snabdevanja sirovinama ključnim za zelenu i digitalnu tranziciju. Inicijativa predviđa koordinisanu finansijsku i političku podršku institucija EU, država članica i kreditnih partnera. Projekti će biti povezani i sa potencijalnim evropskim partnerima za otkup, kako bi se obezbedili stabilniji lanci snabdevanja.
Ovaj globalni korak nadovezuje se na ranije objavljenih 47 strateških projekata unutar EU, čime ukupno obuhvatani portfelj dostiže 60 inicijativa. Time se implementacija Critical Raw Materials Act (CRMA) pomera sa faze planiranja ka operativnom povezivanju rudarskih i prerađivačkih kapaciteta. U okviru CRMA, do 2030. godine ne više od 65% snabdevanja bilo kog strateškog minerala sme da dolazi iz jednog eksternog izvora.
Ukupna kapitalna ulaganja potrebna za realizaciju novih 13 projekata procenjena su na 5,5 milijardi evra, uz dodatno finansijsko opterećenje koje se meri u odnosu na ranije EU projekte. Za inicijative smeštene u EU navodi se zbir od 22,5 milijardi evra do dostizanja proizvodnje. Zbir ovih iznosa odražava prioritet diverzifikacije izvora sirovina i ubrzavanja razvoja kapaciteta duž vrednosnog lanca.
Geografska raspodela novih projekata pokriva više kontinenata i oslanja se na postojeće sporazume o saradnji sa EU. Sedam inicijativa nalazi se u Kanadi, Grenlandu, Kazahstanu, Norveškoj, Srbiji, Ukrajini i Zambiji, dok su preostale locirane u Brazilu, Madagaskaru, Malaviju, Novoj Kaledoniji, Južnoj Africi i Ujedinjenom Kraljevstvu. Uključivanje više jurisdikcija istovremeno otvara pitanje usklađivanja rokova, dozvola i industrijskih standarda kroz različite regulatorne režime.
Posebnu pažnju privlače Ukrajina i Grenland zbog njihove uloge u proizvodnji grafita. U kontekstu pojačane konkurencije sa Sjedinjenim Američkim Državama i Kinom, evropski pristup nastoji da obezbedi alternativne izvore za materijale koji ulaze u baterijske i industrijske lance. Geopolitički značaj ovih regiona dodatno se reflektuje kroz nameru da se uspostavi nezavisniji položaj u međunarodnoj „diplomatiji“ kritičnih minerala.
Struktura portfelja po tipovima sirovina pokazuje dominantan fokus na baterijske metale. Od 13 novih projekata, njih 10 je usmereno na ekstrakciju i preradu sirovina za baterije kao što su litijum, nikl i kobalt. Preostala dva projekta targetiraju eksploataciju retkih zemnih elemenata (REE) radi jačanja evropskih kapaciteta za preradu REE i proizvodnju retkih trajnih magneta (REPM).
Razlog za širi obuhvat REE leži u rizicima koncentracije dobavljača. Kina dominira u lancima snabdevanja retkim zemnim elementima, a zabrane izvoza za srednje i teške retke zemlje uvedene su u aprilu. Upozorenja evropskih proizvođača automobila ukazuju da bi potencijalni nedostatak mogao dovesti do zastoja proizvodnje u vrlo kratkom roku, što naglašava industrijsku osetljivost na prekide snabdevanja.
CRMA ciljevi do 2030. godine postavljaju merljive pragove koji zahtevaju ubrzanje realizacije projekata kroz ceo lanac vrednosti. Prema planu, EU treba da ostvari 10% kritičnih minerala iskopanih na domaćoj teritoriji, 40% prerađenih unutar EU i 25% recikliranih količina kako bi se zadovoljila interna potražnja. Istraživanje Benchmark Mineral Intelligence navodi da je EU iza tempa u gotovo svim fazama vrednosnog lanca, osim kod rudarstva litijuma i nikla gde je napredak brži.
Zbog toga je pitanje dinamike odobravanja projekata i brzine prelaska sa istraživanja na proizvodnju centralno za ostvarenje kvota. U okviru CRMA naglašava se potreba za ubrzanim procesima dozvola, jačim partnerstvima sa državama bogatim resursima i većim ulaganjima u rafinerije, reciklažne tokove i tehnologije „čistog“ rudarstva. Ove komponente direktno utiču na to koliko brzo će novi kapaciteti moći da zamene zavisnost od pojedinačnih dobavljača.
Podrška Evropske komisije novom portfelju od 13 projekata šalje signal o oslanjanju na međunarodnu saradnju kao instrumentu diversifikacije izvora sirovina. Povezivanje globalnih rudarskih ekosistema sa evropskim potrebama treba da smanji rizik koncentracije snabdevanja i da doprinese otpornosti industrijskih lanaca. U isto vreme, raspored po regionima i tipovima sirovina pokazuje da je fokus na baterijskim metalima i REE elementima usklađen sa prioritetima industrijske transformacije.
