Memorandum o razumevanju (MoU) potpisan 7. novembra 2022. između Evropske unije (EU) i Kazahstana predstavlja strateško partnerstvo usmereno na jačanje veza u oblastima održivih sirovina, baterija i vrednosnih lanaca obnovljivog vodonika. Ova saradnja naglašava snažno interesovanje EU za iskorišćavanje ogromnih rezervi ključnih sirovina u Kazahstanu, koje su od ključnog značaja za prelazak EU ka održivijoj i otpornijoj ekonomiji.
Bogatstvo Kazahstana resursima
Značaj Kazahstana kao strateškog partnera u oblasti ključnih sirovina ne može se potceniti. Zemlja je izuzetno bogata raznim mineralnim resursima, zauzimajući visoko mesto u svetskim rezervama nekoliko bitnih sirovina:
Nafta i gas: Kazahstan poseduje devete najveće dokazane rezerve nafte i šesnaeste najveće rezerve gasa u svetu. Minerali: Predvodi svet u istraženim rezervama cinka, volframa i barita, i zauzima značajne pozicije za srebro, olovo, hromite, bakar, fluorit, molibden i zlato. Uran i ugalj: Kazahstan poseduje druge najveće rezerve urana i osme najveće rezerve uglja na svetu.
Uloga EU u ekstraktivnom sektoru Kazahstana
Istorijski gledano, EU je bila ključni igrač u ekstraktivnom sektoru Kazahstana. Od sticanja nezavisnosti 1991. godine, zemlja je privukla približno 420 milijardi američkih dolara stranih direktnih investicija (FDI), od čega je otprilike polovina usmerena ka ekstraktivnim industrijama, posebno nafti, gasu i metalnim rudama. EU ostaje najveći strani investitor i najznačajniji trgovinski partner Kazahstana, sa udelom od 48% ukupnog FDI i 40% spoljne trgovine Kazahstana u 2018. godini.
Izazovi „resursne kletve“
Uprkos ovim ogromnim prirodnim resursima i značajnim stranim investicijama, Kazahstan se suočava sa onim što ekonomisti nazivaju „resursnom kletvom“. Ovaj fenomen sugeriše da zemlje bogate prirodnim resursima često doživljavaju sporiji ekonomski razvoj zbog faktora kao što su korupcija, neefikasnost i preterana oslanjenost na ekstraktivni sektor. U Kazahstanu, strani investitori, uključujući multinacionalne korporacije kao što su Chevron, Exxon Mobil, Shell, Eni i Total, ostvarili su značajne profite iz naftnih i gasnih polja zemlje pod uslovima koji se često kritikuju kao nepovoljni za kazahstansku vladu i narod.
Problemi korupcije i transparentnosti
Resursna kletva u Kazahstanu je dodatno pojačana problemima korupcije i nedostatka transparentnosti u ekstraktivnom sektoru. Zemlja se loše kotira na indeksima Human Freedom Index i Transparency International Corruption Perception Index, što odražava sistemsku korupciju i ograničene građanske slobode. Napori za objavljivanje ugovora i obezbeđivanje transparentnosti u upravljanju resursima su spori i nailaze na otpor, ostavljajući javnost uglavnom neinformisanom o stvarnim koristima koje proizilaze iz njihovih prirodnih resursa.
Implikacije za buduća partnerstva EU i Kazahstana
U ovom kontekstu, budući angažmani EU sa Kazahstanom u sektoru ključnih sirovina moraju prioritizovati transparentnost, pravičnost i ravnomernu raspodelu koristi. Ovo uključuje ne samo unapređenje tehnoloških i inicijativa za čistu energiju, već i osiguranje da lokalne zajednice i šira populacija Kazahstana imaju koristi od ovih razvoja. Cilj bi trebalo da bude razbijanje ciklusa resursne kletve kroz podsticanje održivog razvoja koji uključuje robusno upravljanje i mere odgovornosti.
Zaključno, dok partnerstvo između EU i Kazahstana nudi značajan potencijal za ekonomski i tehnološki napredak, ključno je da takve saradnje budu zasnovane na principima transparentnosti i pravičnosti kako bi se osiguralo da koristi bogatih prirodnih resursa Kazahstana budu široko podeljene i doprinose održivom razvoju.
Izvor: miningwatch.news
