Evropska unija pregovara o novom zakonu, Direktivi o zelenim tvrdnjama, kako bi se borila protiv greenwashing-a i pomogla potrošačima da donose ekološki svesne odluke. Predlog nameće stroga pravila o tome kako preduzeća mogu reklamirati svoje ekološke stavove. Posebno, sugeriše da električna vozila, često viđena kao zelena alternativa, možda neće moći da se reklamiraju kao ekološki prihvatljiva.
Kako zabrinutost zbog klimatskih promena raste, povećava se i interes potrošača da podrže preduzeća i proizvode koji se smatraju ekološki prihvatljivim. Ovaj trend, zajedno sa pritiskom investitora i drugih zainteresovanih strana, podstiče preduzeća da usvoje zelene stavove. Međutim, postoji rastuća zabrinutost da neka preduzeća preuveličavaju svoje zelene kredencijale u praksi poznatoj kao greenwashing.
Tradicionalno, greenwashing je uključivao obmanjujući marketing kako bi kompanije izgledale ekološki prihvatljivije nego što stvarno jesu. Nedavno se pojavio termin „climate washing“, koji se posebno odnosi na preuveličavanje tvrdnji vezanih za klimatske promene i emisije stakleničkih gasova. Godinama su ekološki aktivisti kritikovali greenwashing jer sprečava stvarnu ekološku akciju kompanija. Kako je ulaganje u ekološke, društvene i upravljačke aspekte (ESG) raslo, tako su rasli i pravni rizici povezani sa greenwashing-om, prelazeći sa obmanjujućeg marketinga na obmanjivanje investitora i kršenje zakona o zaštiti potrošača.
Regulatorni okvir oko greenwashing-a je bio oskudan, ali se to menja sa propisima vezanim za klimu koje pokreće Pariski sporazum. U februaru je EU usvojila Direktivu o osnaživanju potrošača za zelenu tranziciju, koja cilja na zelene i klimatske tvrdnje. Savet Evropske unije je 18. juna objavio svoj stav o Direktivi o zelenim tvrdnjama, koja je stroža i namenjena je da dopuni Direktivu o osnaživanju potrošača. Usvajanje ovog stava označava prvu fazu pregovora između Saveta i Evropskog parlamenta kako bi se finalizovao jezik Direktive.
Stav Saveta o Direktivi o zelenim tvrdnjama navodi da ako ekološke tvrdnje nisu pouzdane, uporedive i proverljive, potrošači ne mogu informisti i doneti odluke kako bi podržali bolje ekološke prakse. Bilo bi obmanjujuće ako ekološke tvrdnje ili oznake ističu koristi dok ignorišu negativne aspekte drugih ekoloških aspekata. Ovo predstavlja izazov za električna vozila, jer bi moglo izložiti njihove ekološke nedostatke.
Pariski sporazum ima za cilj neto nulte emisije gasova do 2050. godine, a tranzicija sa vozila sa unutrašnjim sagorevanjem na električna vozila je istaknuta strategija. Vlade, uključujući EU, postavile su politike za postizanje ovog cilja do 2035. godine. Dok električna vozila smanjuju emisije gasova, njihov ekološki uticaj, posebno zbog eksploatacije retkih minerala kao što su kobalt i litijum za baterije, kritikuju zagovornici ljudskih prava i ekolozi. Kritičari tvrde da ekološka šteta od rudarenja nadmašuje koristi, dok klimatski aktivisti veruju da je to neophodno za postizanje neto nultih emisija.
Konzervativci kritikuju električna vozila kao puku „klimatsku predstavu“, tvrdeći da omogućavaju pojedincima da izgledaju ekološki svesni bez značajnih promena u načinu života. Takođe tvrde da se električna energija koja se koristi za punjenje tih vozila često generiše iz fosilnih goriva, iako pristalice kažu da električna vozila i dalje rezultiraju smanjenjem emisija gasova.
Uprkos njihovim ekološkim problemima, električna vozila se obično reklamiraju kao „zelena“ i „ekološki prihvatljiva“. Prema predloženoj Direktivi o zelenim tvrdnjama, ovo se dovodiu pitanje, što bi bio značajan korak unazad za zagovornike električnih vozila.
Postoji potencijal za izuzeće za električna vozila u konačnoj Direktivi. Trenutni predlog izuzima tvrdnje o dostupnosti informacija za potrošače o ekonomičnosti goriva i emisijama CO2 za nove putničke automobile, ali ovo ne izgleda kao da pokriva šire marketinške tvrdnje.
Značajno je da Evropska narodna partija, koja je osvojila mesta na nedavnim izborima za EU delom zbog svoje kritike zelenih politika i Evropskog zelenog dogovora, ima za cilj da odloži i izmeni postupno ukidanje motora sa unutrašnjim sagorevanjem do 2035. godine. Oni zahtevaju od proizvođača automobila da otkriju celokupni ekološki uticaj svojih vozila.
Izvor: miningwatch.news
