Ruska kompanija Don Coal planira da započne izvoz uglja iz okupiranih delova Ukrajine u više zemalja već u oktobru. Prema ruskim medijskim navodima, pošiljke bi trebalo da idu ka Iranu, Indiji, Uzbekistanu, Kini i Maleziji. Operativni plan uključuje kombinovanje pomorskog transporta i korišćenja međunarodnog koridora.
U fokusu je i logistika koja bi mogla da utiče na troškove i rokove isporuka, posebno u odnosu na rute koje se oslanjaju na crnomorski pravac. Don Coal najavljuje da će deo uglja biti transportovan morem, dok se kao dodatna opcija pominje International North-South Transport Corridor (INSTC). U tom kontekstu, razmatra se i železnička varijanta preko Azerbejdžana ka Iranu.
Za razliku od oslanjanja na dalekoistočne železničke pravce Rusije, Don Coal navodno izbegava korišćenje ruta koje prolaze kroz Far East. Razlog koji se navodi u ruskim izveštajima odnosi se na poteškoće Ruskih železnica da ispune transportne zahteve za ugljen iz rudnika u Sibiru. Umesto toga, plan je usmeren na južne tokove ka iranskim lukama u Indijskom okeanu, odakle bi se roba dalje prebacivala ka Aziji.
Dodatno, kompanija planira da deo izvoza realizuje kroz okupiranu luku Mariupolj. U isto vreme pominju se i sopstvene lučke kapacitete Don Coala u Rostov-on-Donu i Taganrogu, čime se širi skup tačaka otpreme. Takva kombinacija luka može biti relevantna za operativnu fleksibilnost kada je reč o rasporedu brodova i dostupnosti transportnih prozora.
Razvoj izvoznog plana vezuje se i za promene u upravljanju rudarskim kapacitetima na terenu. Od februara 2024. godine okupacione vlasti počele su da izdaju rudnike u zakup Don Coalu. Ovaj aranžman postavlja osnovu za povećanje proizvodnje i pripremu tokova sirovine ka izvozu.
Kompanija planira ulaganja od skoro tri milijarde rubalja u operacije koje obuhvataju eksploataciju uglja. U operativnim ciljevima navodi se namera da proizvodnja bude povećana petostruko do 2025. godine, na nivo od pet miliona tona godišnje. Povećanje obima proizvodnje predstavlja ključnu pretpostavku za stabilnost izvoznog režima prema više tržišta istovremeno.
U planovima se ističe i mogućnost da će deo uglja ubuduće koristiti INSTC kao logističku osnovu. Time se izvozni tok povezuje sa regionalnim transportnim vezama koje uključuju železničke i prekookeanske segmente. Za učesnike u trgovini energentima to je značajno jer koridori poput INSTC mogu uticati na raspodelu tereta između različitih pravaca otpreme.
Geografija predviđenih odredišta ukazuje na širok raspon potražnje u Aziji i širem regionu. Pošiljke su planirane za Iran, Indiju, Uzbekistan, Kinu i Maleziju, uz mogućnost da se rute prilagođavaju prema dostupnosti transporta i infrastrukture. U takvom režimu, izbor između pomorskih pravaca i kombinovanih kopno-more logistika postaje centralan element operativnog planiranja.
Upravljanje proizvodnjom kroz zakup rudnika od februara 2024. godine i najavljeno ulaganje od skoro tri milijarde rubalja postavljaju vremenski okvir za rast kapaciteta do 2025. godine. Istovremeno, najave o otpremi počev od oktobra ukazuju na to da kompanija želi da što ranije poveže povećanje proizvodnje sa izvoznim kanalima. Pominjanje luka Mariupolj, Rostov-on-Don i Taganrog dodatno pokazuje da su tačke otpreme strukturirane tako da podrže kontinuitet isporuka.
Kako se pripreme približavaju startu izvoza u oktobru, logistički izbori Don Coala—od izbegavanja dalekoistočnih železničkih pravaca do oslanjanja na južne tokove preko Irana—mogu imati neposredan uticaj na raspored otpreme prema ciljanim tržištima. Planirano uključivanje INSTC-a i železničkog pravca preko Azerbejdžana ka Iranu dodatno komplikuje mapiranje ruta, ali istovremeno proširuje opcije za preusmeravanje tereta. U industrijskom smislu, kombinovanje više pravaca transporta ostaje dominantna karakteristika najavljenog izvoznog režima.
