U dolini Jadar u zapadnoj Srbiji, Zoran Filipović, 55-godišnji poljoprivrednik, suočava se s dilemom koja suprotstavlja njegovu dedovinu rastućoj potražnji za litijumom. Ispod njegovih njiva nalazi se bogato nalazište litijuma, ključnog elementa za baterije električnih vozila (EV). Otkriće ovog resursa od strane Rio Tinta pre dvadeset godina izazvalo je utrku za eksploataciju ovih rezervi, jer litijum postaje ključan za energetsku tranziciju i elektrifikaciju transporta.
Međutim, lokalno protivljenje rudarenju litijuma raste, naročito nakon što je Vlada Srbije, predvođena predsednikom Aleksandrom Vučićem, povukla dozvolu za rudarenje Rio Tinta 2022. godine, nakon masovnih protesta. Taj potez je delimično bio vođen predstojećim izborima, a nakon što je Vlada ponovo odobrila projekat u junu 2024. godine, posle presude suda, izbio je novi talas protesta.
Mnogi građani Srbije, uključujući ekološke aktiviste, nacionaliste i obične građane, protive se projektu, bojeći se ekološke štete i gubitka svoje zemlje. Prema istraživanju iz 2024. godine, preko 55% Srba protivi se rudarenju litijuma u dolini Jadra, pri čemu se značajan deo stanovništva uključio u proteste. Ovi protesti postali su žarište šireg nezadovoljstva Vučićevom vladom, koja je optužena za autoritarizam, korupciju i loše upravljanje ekološkim pitanjima.
EU podržava projekat, smatrajući litijum ključnim za svoju zelenu tranziciju i razvoj evropskog lanca snabdevanja električnim vozilima. Srpski lideri, posebno Vučić, obećali su ekonomske koristi, uključujući otvaranje radnih mesta i strana ulaganja u proizvodnju baterija i fabrike automobila. Međutim, mnogi građani vide ta obećanja kao „izdaju“ svoje zemlje u korist stranih korporacija, naročito nemačkih kompanija koje traže pristup litijumu.
Rio Tinto, sa svoje strane, brani projekat tvrdeći da će koristiti moderne, ekološki prihvatljive tehnike rudarenja, uključujući podzemnu eksploataciju koja minimizira površinske poremećaje. Kompanija je uložila značajna sredstva u ekološke studije i obećava pridržavanje strogih bezbednosnih i ekoloških standarda. Ipak, lokalni naučnici izrazili su zabrinutost zbog potencijalnog zagađenja koje može proizaći iz projekta, uključujući povišene nivoe bora, arsena i litijuma u vodi obližnjih reka.
Uprkos tim uveravanjima, u Srbiji vlada duboko nepoverenje, posebno zbog ranijih iskustava sa stranim kompanijama, poput kineskih rudarskih firmi, koje su ostavile iza sebe ekološku devastaciju u drugim delovima zemlje. Poljoprivrednici u dolini Jadra su podeljeni: neki su prihvatili otkupne ponude Rio Tinta, dok se drugi i dalje bore za svoju zemlju i očuvanje životne sredine.
Situacija postaje sve polarizovanija, sa susedima koji su jedni protiv drugih i protestima koji se intenziviraju. Za mnoge, obećanje zelene energije i zapadnih ekonomskih koristi deluje prazno kada se suoče s potencijalnim uništenjem svoje zemlje i načina života. Dok Srbija navigira kroz ovo složeno pitanje, balans između ekonomskog razvoja, zaštite životne sredine i nacionalnog suvereniteta ostaje otvoren za raspravu.