Odluka kompanije De Beers da pripremi obustavu proizvodnje u rudniku dijamanata Venetia u Južnoj Africi na period od dve godine predstavlja još jedan operativni signal pogoršanja tržišta dijamanata. Planirana pauza direktno pogađa kapacitete jedne od ključnih lokacija u regionu i povećava pritisak na matičnu grupu Anglo American dok pokušava da izdvoji posao s dijamantima. U pozadini je pad cena sirovih dijamanata i promena strukture potražnje, posebno u segmentu nakita.
Venetia je važna i za kompaniju i za domaću industriju: rudnik čini približno 10% ukupne globalne proizvodnje De Beersa i oko 40% južnoafričke proizvodnje dijamanata. Obustava se procenjuje kao potez koji dovodi oko 3.500 radnih mesta u rizik, uz značajno smanjenje aktivnosti na jednoj od najznačajnijih operacija u južnoj Africi. Takav obim posledica ukazuje da se odluka ne svodi na kratkoročno prilagođavanje, već na upravljanje troškovima u uslovima slabijih prihoda.
Tržišni razlog za potez vezuje se za kretanje cena: grube (rough) dijamante zabeležen je pad od oko 50% u odnosu na vrhunac iz 2022. godine. Slabija tražnja za nakitom, naročito iz Kine, dodatno je ubrzala pritisak na vrednosti nižih cenovnih segmenata. Istovremeno, ubrzano širenje laboratorijski uzgojenih dijamanata pojačava konkurenciju i utiče na formiranje cena.
De Beers je već ranije reagovao merama smanjenja troškova, uklonivši oko 100 miliona američkih dolara godišnjih operativnih troškova od početka 2024. godine. Obustava proizvodnje u Venetiji predstavlja konkretniji odgovor na razliku između troškova eksploatacije i nivoa cena koji trenutno ne omogućavaju održivu profitabilnost. Umesto nastavka rada po smanjenoj ekonomiji, kompanija daje prioritet očuvanju gotovine dok čeka poboljšanje tržišnih uslova.
Odluka dodatno dobija na težini zbog ulaganja koje je prethodilo promeni načina eksploatacije. Venetia je prošla veliku transformaciju iz otvorenog kopa u podzemnu eksploataciju, uz investiciju od oko 2,2 milijarde američkih dolara u razvoj podzemnih kapaciteta. Projekcija tog ulaganja bila je da podrži proizvodnju do približno 2045. godine, pa obustava samo relativno kratko nakon završetka ključnog dela investicionog ciklusa ukazuje na ozbiljnost trenutnog tržišnog zastoja.
U strateškom smislu, zadržavanje resursa pod zemljom umesto plasiranja proizvodnje u depresivnom cenovnom okruženju trebalo bi da očuva dugoročnu ekonomsku vrednost lokacije. To istovremeno znači odricanje od kratkoročnog obima proizvodnje i zaposlenosti kako bi se izbeglo stvaranje dodatnih gubitaka dok su cene slabe. Takav pristup ostavlja mogućnost ponovnog pokretanja operacije ukoliko dođe do povoljnijeg preokreta potražnje.
Za Anglo American, odluka De Beersa uvodi dodatnu komplikaciju u procesu planiranog izdvajanja poslovanja s dijamantima. Anglo American je zabeležio još jedno umanjenje vrednosti (impairment) od 2,3 milijarde američkih dolara za segment dijamanata u februaru 2026. godine, pri čemu je to treća uzastopna godina u kojoj su zabeležena otpisivanja veća od milijardu dolara. Kupac koji razmatra preuzimanje De Beersa moraće da proceni kompaniju u znatno slabijem tržišnom okruženju, sa smanjenim proizvodnim kapacitetom i neizvesnim izgledima za trajni oporavak potražnje za nakitom iz Kine.
Obustava proizvodnje mogla bi da utiče na percepciju vrednosti posla upravo u trenutku kada Anglo American treba da pokaže kredibilnu procenu De Beersa. Potencijalni kupci će verovatno tražiti nižu vrednost ili dodatna operativna i finansijska obezbeđenja o budućem generisanju gotovine. Time se može produžiti proces prodaje ili se očekivati drugačija struktura uslova transakcije, dok je neposredni cilj gašenja rada prvenstveno očuvanje likvidnosti.
U širem kontekstu industrije, smanjenje prirodne ponude moglo bi eventualno doprineti zatezanju tržišta i podržati cene, ali sama obustava Venetije nije dovoljna da reši šire probleme. Globalne zalihe ostaju faktor rizika, a laboratorijski uzgojeni dijamanti su promenili konkurentski pejzaž u pojedinim segmentima nakita. Sintetičko kamenje može se proizvoditi po značajno nižim cenama i sve češće dobija prihvatanje kod potrošača koji traže alternativu niže cene.
Zbog toga smanjenje ponude velikih proizvođača prirodnih dijamanata može pružiti ograničen efekat bez istovremenog oporavka potražnje potrošača. Kina ostaje posebno važna tržišna referenca: oporavak kineske potrošnje nakita bio bi ključni podsticaj prirodnom tržištu dijamanata, dok bi nastavak slabosti produžio pritisak na proizvođače poput De Beersa. U tom okviru, obustava rada postaje merljiv pokazatelj kako visoki troškovi postaju sve teže opravdati kada su cene pod pritiskom.
Venetia tako ulazi u fokus kao test dugoročne strategije De Beersa i kao faktor koji menja dinamiku planirane divesticije Anglo American-a. Za De Beers prioritet se pomera ka zaštiti dugoročne vrednosti lokacije i očuvanju gotovine umesto maksimizacije kratkoročnog obima proizvodnje. Za Anglo American to znači dodatne izazove pri dokazivanju održivosti vrednosti segmenta dijamanata u uslovima slabijeg tržišta i neizvesne trajektorije tražnje.
