Kada se kompanija ili institucija suočava se nepoverenjem klijenata, zaposlenih, građana, svaki istup u javnosti se računa. Zaposli se dobar menadžer za odnose sa javnošću, svaka reč se odmerava i seče, svaka misao pažljivo analizira. Kada je krizni PR u pitanju, ne sme da bude grešaka.
U takvoj situaciji je Rio Tinto. Ogromno nepoverenje u najavljene akcije u oblasti Jadra i protesti koji su ponovo aktuelni u zemlji, naterali su ih da dovedu i svog izvršnog direktora u Srbiju da “objasni narodu” o čemu se radi.
Direktor Rio Tinta Jakob Stausholm boravio je ovog vikenda u Ljuboviji i u razgovoru sa meštanima izneo svoje viđenje problema.
Pored toga što je nastavljena ista priča o tome kako je projekat vađenja litijuma (za nas) profitabilan i potpuno bezedan, toliko bezbedan da oni “koji budu učestvovali u radu rudnika živeti u Loznici, jesti lokalnu hranu, piti lokalnu vodu, udisati lokalni vazduh”, Stausholm je ponudio i šest obećanja građanima.
U šest obećanja ušli su odgovornost svih rukovodilaca, pomenuti život u lokalnoj zajednici, transparentnost, razgovore, i da tim „Rio Tinta“ u Srbiji nikada neće prestati da radi na tome da zadobija i zadrži poverenje građana.
KADA ili AKO?
Ali, poslednje obećanje je problematično.
„Obećavam vam da ćemo, kada pogrešimo, priznati tu grešku, ispraviti je, naučiti iz nje i nećemo je ponavljati“, kaže Jakob Stausholm.
“KADA pogrešimo”? Obzirom da je Stausholm čitao sa papira, ta izjava (obećanje) je zapisano i teško je reći da je u pitanju bio lapsus.
KADA (when – na eng) pogrešimo, je velika razlika od toga AKO (IF – na eng) pogrešimo. Posebno kada je u pitanju projekat u kome grešaka ne sme da bude. Slušajući Stausholma kako izgovara ovu rečenicu nije pitanje da li će grešaka biti, već kada će se one desiti.
Sigurno je da Rio Tintu i njihovom direktoru nije bila namera da ovu kažu, niti da su u ovakvoj situaciji u kakvoj se nalaze hteli da „najave“ grešku. Moguće je da je u ovoj rečenici direktoru i njegovoj PR službi bilo potpuno svejedno da li će reći „kako“ ili „ako“. Ali ovo je jedan od primera da i jedna pogrešna reč može da potpuno promeni koncepciju svega. U ovom slučaju izazove još veće podozrenje javnosti u vezi projekta „Jadar“.
Ponavljanje grešaka
Ali čak je i drugi deo rečenice problematičan. “…priznati tu grešku, ispraviti je, naučiti iz nje i nećemo je ponavljati“.
Pre samo četiri godine, Rio Tinto je uništio 46 000 godina staro starosedelačko mesto u Australiji kako bi proširio rudnik gvozdene rude. Izvinili su se za grešku, za koju je kasnije utvrđeno da nije bila baš greška, a onda ponovo prošle godine oštetili sklonište starosedelaca u stenama u Zapadnoj Australiji.
Ne treba zaboraviti da je kazna za ovaj “prestup” 2020.godine bila smena izvršnog direktora Žana Sebastijana Žaka koji je “ispraćen iz firme” sa 18,6 miliona dolara.
Na njegovo mesto je došao upravo Jakob Stausholm.
Zabrinutost investitora
Kada je tranparentnost u pitanju, o tome govori slučaj od prošle godine kada je Rio Tinto izgubio radioaktivnu kapsulu. Kućište kapsule sadržalo je malu količinu radioaktivnog cezijuma-137, koji može izazvati ozbiljne bolesti ako se dodirne. Kako su saopštili kapsula je napustila rudnik Gudai-Darri u zapadnoj Australiji 12. januara, a nestanak je prijavljen tek 25. januara. Nađena je šest dana kasnije.
Da podsetimo i da je ove godine kompanija pod pritiskom investitora jer vlada zabrinutost u vezi sa upravljanjem vodama kompanije u njena dva rudnika u Mongoliji i na Madagaskaru.
Grupa civilnog društva Accountability Counsel, koja radi sa mongolskim stočarima, rekla je u februaru ove godine za Reuters da se stoka razbolela i uginula nakon što su započele operacije rudnika, za šta stočari krive pogoršan kvalitet vode.
Rio Tinto nije adekvatno rešio njihove zabrinutosti, navedeno je u saopštenju.
Iako je iz Rio Tinta dolazilo uveravanje da imaju “rigorozan program praćenja kvaliteta vode”, čak i zajmodavci projekta, među kojima je i Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD), proglasili su ovo ekološkim incidentom.
Izvor: Bonitet.com
