U Evropi se istovremeno pooštravaju zahtevi za dekarbonizaciju industrijskih procesa i stabilnost snabdevanja kritičnim sirovinama, pa projekti litijuma iz tvrdih ruda dobijaju dodatnu operativnu i regulatornu dimenziju. U Češkoj, na projektu Cínovec, tehnološka revizija prerade usmerena je na smanjenje kapitalnih troškova, troškova energije i emisija tokom termičkog tretmana. Operativna kompanija Geomet razmatra promenu konfiguracije peći kako bi se zadržale performanse izdvajanja litijuma uz drugačiji režim proizvodnje.
Geomet je odobrio u principu zamenu dve gasno ložene rotacione peći sa jednom tunelskom peći koja može da radi na prirodni gas ili na električnu energiju. U okviru pilotskih provera postignuto je 93,4% izdvajanja litijuma, što je u neposrednoj meri povezano sa mogućnošću obrade na nižim temperaturama bez narušavanja oporavka. Ovakve promene su relevantne jer termički koraci direktno utiču na potrošnju goriva, energetsku efikasnost i emisijski profil postrojenja.
Predloženi sistem predviđa smanjenje temperature žarenja sa približno 950°C na 850°C, uz skraćenje trajanja procesa sa 60 minuta na 30 minuta. Istovremeno, očekivane uštede nisu kvantifikovane u ovoj fazi, a konačan izbor opreme zavisi od daljeg inženjeringa i testiranja. Industrijska validacija ostaje ključna tačka, naročito u pogledu kontrole temperature, stabilnosti rada i ostvarivanja traženog protoka kroz kontinuirani režim.
Geometov plan se oslanja na specifičnosti rude zinnwaldite koja nosi litijum i zahteva kombinaciju specijalizovanog termičkog i hemijskog tretmana. Rezultati ispitivanja pokazali su 93,4% izdvajanja litijuma u odnosu na 93,2% zabeleženo pod prethodnom konfiguracijom rotacionih peći. Podaci su takođe ukazali da između režima od 30 minuta i 60 minuta pri nižoj temperaturi nije utvrđena statistički značajna razlika u performansama.
U tehnološkom obrazloženju navodi se da tunelska peć može da smanji gubitke energije i pojednostavi tok prerade. Dodatno, električno grejanje bi moglo da smanji zavisnost od prirodnog gasa, što je posebno važno u kontekstu promenljivih cena energenata. Evropski Metals procenjuje da bi korišćenje obnovljive električne energije moglo da eliminiše oko 98.000 tona CO₂ godišnje, ali je reč o projekciji koja zavisi od finalne tehnologije i aranžmana snabdevanja električnom energijom.
Struktura vlasništva Geometa dodatno određuje način donošenja odluka o industrijskoj modernizaciji: ČEZ poseduje 51%, dok Evropski Metals drži 49%. U praksi, takav raspored utiče na usaglašavanje tehničkih parametara i finansijskih pretpostavki koje se ugrađuju u studije izvodljivosti i planove implementacije. Zato promena dizajna prerade nije samo operativno pitanje već i element koji se reflektuje na budžetiranje i rizike projekta.
Definitivna studija izvodljivosti iz decembra 2025. godine procenila je početne investicije na oko 1,5 milijardi evra, uz oslonac na odobrene grantove. Projektovana proizvodnja je 37.500 tona baterijskog litijum-karbonata godišnje, zasnovana na rezervama rude od približno 54,4 miliona tona sa sadržajem od 0,58% litijum-oksida. U istom dokumentu projektovan je pre-porezni interni stopa prinosa (IRR) od 14,8%, uz pretpostavljenu dugoročnu cenu litijum-karbonata ekvivalentnu oko 22.600 evra po toni.
Poboljšanje efikasnosti prerade trebalo bi da dodatno ojača ekonomiku projekta i smanji izloženost volatilnosti cena energije, ali očekivane koristi se tek treba precizirati nakon novih testiranja i ažuriranja troškova. Češka vlada je odobrila podršku do 360 miliona evra, a projekat je dobio i odobrenje za finansiranje kroz EU Just Transition Fund. U martu 2025. Cínovec je označen kao strateški projekat prema Aktu o kritičnim sirovinama EU.
Hemijsko postrojenje planirano je na lokaciji bivše termoelektrane Prunéřov, približno 59 kilometara železnicom od rudnika. Ovakva udaljenost logistički utiče na planiranje transporta materijala između faza prerade i može da utiče na operativne troškove tokom izgradnje i eksploatacije. Ujedno, izbor lokacije povezan je sa infrastrukturnom spremnošću bivšeg energetskog kompleksa za industrijske namene.
Naredna faza testiranja planirana je za novembar 2026. godine primenom shuttle-kiln sistema koji može da obrađuje serije briketa mase 1,5 tone. Fokus će biti na profilima temperatura, potrebnoj potrošnji energije, upravljanju materijalom i performansama opreme tokom ponovljivih ciklusa rada. Evropski Metals očekuje da redesign neće dovesti do kašnjenja postojećeg plana razvoja, ali će ažurirane procene kapitalnih i operativnih troškova biti potrebne kako bi se potvrdile finansijske koristi.
U širem regionalnom kontekstu, Cínovec se pozicionira kao jedan od većih evropskih projekata litijuma iz tvrdih ruda čija konkurentnost zavisi od energetskih parametara procesa i sposobnosti industrijske implementacije novih rešenja. Iako tunelska peć predstavlja tehnološki pomak u režimu žarenja i vremenu obrade, ključni koraci ostaju validacija industrijskih performansi u kontinualnom radu i obezbeđivanje pouzdane finansijske strukture za izgradnju postrojenja prema ažuriranim troškovima.
