Mehanizam Evropske unije za prilagođavanje ugljenika na granici (CBAM) počinje da preoblikuje ekonomiku nabavke feromangana za evropske proizvođače čelika, proizvođače legura i trgovce robom. Iako se ruda mangana ne suočava sa istim obavezama, feromangan spada u obuhvaćenu kategoriju proizvoda iz poglavlja 72. Time se u lancu vrednosti jasno razdvaja izvoz sirovina od isporuke prerađenih legura, kod kojih proizvodnja uvodi dodatne emisije povezane sa potrošnjom energije i ugljenim redukcionim sredstvima.
Za kupce u EU to znači da odluka o nabavci sve češće zavisi od više od same nabavne cene. U praksi, dobavljači sa nižim verifikovanim emisijama mogu steći konkurentsku prednost jer se na njihove proizvode primenjuju niži CBAM troškovi. Suprotno tome, proizvođači koji se oslanjaju na podrazumevane vrednosti emisija mogu biti u nepovoljnijem položaju ako te vrednosti premašuju njihove stvarno dokazane emisije.
Feromangan je tehnološki ključan za čeličanu proizvodnju jer učestvuje u deoksidaciji, desumporavanju i legiranju. Njegova proizvodnja se oslanja na električne peći ili peći sa potopljenim lukom, pri čemu nivo emisija zavisi od više operativnih parametara. Među njima su tehnologija peći, potrošnja redukcionog sredstva, energetska efikasnost rada i struktura energetskog miksa koji napaja proces.
U takvom režimu, transparentnost podataka o emisijama postaje relevantan kriterijum pri izboru dobavljača. Komercijalni efekat zavisi od metodologije koja se primenjuje u okviru CBAM-a, klasifikacije proizvoda i načina obračuna troška ugljenika. Iako nije unapred određeno kako će se svaki slučaj tačno odraziti na cenu, činjenica da se verifikovane emisije pojavljuju kao ulaz u obračun menja pregovaračku dinamiku između proizvođača i kupaca.
Razvoj mehanizma takođe utiče na to gde se ruda mangana pretvara u feromangan. Zemlje bogate resursima mogu birati između izvoza rude, razvoja domaće proizvodnje legura ili ulaganja u postrojenja za preradu, pri čemu konkurentnost zavisi od relativne ekonomike isporuke pokrivenih proizvoda tržištu EU. Mehanizam ne propisuje lokaciju proizvodnje, ali menja odnos troškova između sirovinske isporuke i ugljen- intenzivne prerađivačke faze.
U toj preraspodeli troškova posebno dolaze do izražaja dostupnost povoljne električne energije i efikasnost tehnologije peći. Pouzdano izveštavanje o emisijama dodatno utiče na sposobnost proizvođača da dokaže svoje podatke i time ostvari povoljniji položaj u obračunu CBAM troška. Za lanac snabdevanja to znači da operativni parametri procesa postaju direktno povezani sa dokumentacionim zahtevima koji prate trgovinu feromanganom.
Istovremeno, ugovorni odnosi između trgovaca robom i evropskih uvoznika mogu morati da budu precizirani kako bi se pokrili zahtevi vezani za CBAM usklađenost. U fokusu su identifikacija instalacije, vlasništvo nad podacima o emisijama, podrška pri verifikaciji i posledice nepotpune dokumentacije. U praksi, jasna podela odgovornosti u ugovorima i prava na reviziju pomažu kupcima da pribave informacije potrebne za usklađivanje i da upravljaju rizikom izveštavanja.
Feromangan tako postaje ilustrativan primer šire industrijske implikacije CBAM okvira: EU razlikuje sirovine od proizvoda čija je proizvodnja povezana sa intenzivnom potrošnjom energije i ugljenim redukcionim sredstvima. Kako se verifikovane emisije sve više pojavljuju kao faktor konkurentnosti mineralnih lanaca snabdevanja, razlika između izvoza rude mangana i isporuke feromangana dobija dodatnu ekonomsku dimenziju kroz troškovni mehanizam zasnovan na ugljeniku.
