Supported byspot_img
Supported byspot_img
RudarstvoBugarska: odvraćanje pažnje od pravedne energetske tranzicije

Bugarska: odvraćanje pažnje od pravedne energetske tranzicije

Supported byspot_img
Supported byspot_img

U potpunoj suprotnosti sa hitnom potrebom i ambicioznim merama koje su preduzete da bi se okončala zavisnost Evrope od fosilnih goriva, bugarska vlada radi na pridruživanju projektu istraživanja fosilnog gasa u Crnom moru.
Krajem jula, Odbor za energetiku bugarskog parlamenta zadužio je ministra energetike Rumena Radeva da pregovara o učešću države u istraživanju fosilnog gasa na moru u Bloku 1-21 Khan Asparuh. Ministar će istražiti mogućnost da se bugarski energetski holding u državnom vlasništvu pridruži konzorcijumu OMV Petrom-TotalEnergies kao akcionar od 20 odsto pre istražnog bušenja zakazanog za 2024. godinu. Ovo dolazi nakon što je Komitet za energetiku čuo od TotalEnergiesa o planovima kompanije za budućih istražnih bušotina i potencijalnih nalaza.
Ovome otkucava sat. Istraživanja konzorcijuma u ​​Crnom moru su u toku od 2012. godine; licenca je od tada produžena nekoliko puta, ali ukoliko se ne registruje geološko otkriće, sadašnje produženje, koje ističe krajem 2024. godine, je po zakonu konačno.
Prethodna istraživanja nisu uspela da identifikuju održive rezerve gasa, a 2020. godine treći partner u prvobitnom konzorcijumu, Repsol, napustio je projekat. Bugarska je uspela da smanji svoju zavisnost od ruskog fosilnog gasa tokom prošle godine, i ovo je korak u pravom smeru. Istovremeno, zemlja je u povoljnoj poziciji da smanji ukupnu potražnju za gasom zbog relativno malog udela fosilnog gasa u njenom energetskom miksu. Razvoj novog fosilnog gasnog polja u Bugarskoj samo bi potkopao ovaj napor.
Težnje Bugarske da razvije blok 1-21 Khan Asparuh u Crnom moru nose visoke rizike i ekonomske i ekološke. Iako je plan da se najveći deo ovog gasa izvozi, ako se otkrije, trend je da potražnja za gasom opada, u Evropi je pala za 17,7 odsto između avgusta 2022. i marta 2023. godine.
Svaki transport gasa sa fosilnog gasnog polja u Crnom moru mogao bi da ima danak za morske ekosisteme. Takođe postoji veliki rizik od oslobađanja isparljivih organskihjedinjenja (VOC) iz eksploatacije gasnog polja, kao i oslobađanja snažnog gasa staklene bašte metana.
Prema analizi Međunarodne agencije za energetiku (IEA), da bi se ispunili ciljevi
postavljeni Pariskim sporazumom za smanjenje emisije gasova staklene bašte, nova naftna i gasna polja uopšte ne bi trebalo razvijati.
Bugarska se 2021. godine, zajedno sa više od 100 drugih zemalja, obavezala da će smanjiti emisiju metana za 30 odsto do 2030. u poređenju sa nivoom iz 2020. godine.

    Nove zakonske obaveze o metanu i gasu se trenutno finalizuju na evropskom nivou kao deo zakonodavnog paketa Fit for 55.
    Ipak, bugarska vlada unapređuje svoje crnomorske gasne ambicije, dok se još jedan kontroverzni projekat proizvodnje crnomorskog gasa takođe sprovodi u Rumuniji. A OMV je uključen u oba slučaja.
    Ne smeju se dozvoliti novi projekti vađenja fosilnog gasa u Bugarskoj. Posebno su osetljive oblasti u kojima se razgovaralo o lokalnom istraživanju i bušenju gasa, kao što je Dobrudža, odakle dolazi proizvodnja pšenice u Bugarskoj. Nakon zabrane vađenja gasa iz škriljaca frakingom u Bugarskoj 2012. godine, u regionu je došlo do interesovanja za korišćenje konvencionalnih metoda vađenja gasa, što je izazvalo talase protesta lokalnog stanovništva. Čak i konvencionalne metode ekstrakcije gasa uzrokuju zagađenje vode i zemljišta, što bi bilo štetno za region poznat kao ‘žitnik Bugarske’.
    Prema izveštaju UN, Bugarskoj, a tačnije severnoj Bugarskoj i slivu Dunava, ozbiljno prete suše. Proizvodnja fosilnog gasa zahteva velike količine vode, pored zagađujućih izvora vode, što bi oporezovalo ionako nesigurno vodosnabdevanje u zemlji.
    Uzimajući u obzir značajne ekonomske, socijalne i ekološke rizike, ekološka grupa Za Zemiata (Prijatelji Zemlje Bugarska) poziva donosioce odluka da preispitaju razvoj novih fosilnih gasnih polja na bugarskoj teritoriji, bez obzira da li se radi o bušotinama na moru u Crnom moru ili bušenja na kopnu.
    Ono što Bugarima sada treba je pravedna energetska tranzicija, udaljavanje od fosilnih goriva uz obezbeđivanje pristupa pristupačnoj energiji iz čistijih i pouzdanijih obnovljivih izvora i obezbeđivanje ponovnog razvoja regiona zavisnih od fosilnih goriva. Za razliku od fosilnih goriva, održivi oblici obnovljive energije postaju sve pristupačniji i imaju minimalne rizike. Tehnologije za prenos i skladištenje električne energije su već dostupne, a pristup obnovljivim izvorima energije za pojedinačne potrošače i opštine bi imao snažan uticaj na postizanje održivih energetskih ciljeva i jačanje energetske bezbednosti u zemlji.

    Supported byspot_img
    Supported byspot_img
    Supported byspot_img

    Najnovije vesti

    Povezani članci

    Evropska strateška transformacija u upravljanju kritičnim sirovinama

    Nedavni privremeni sporazum Saveta i Evropskog parlamenta o povećanju snabdevanja kritičnim sirovinama predloženim Zakonom o kritičnim sirovinama najavljuje ključni napredak u evropskoj strategiji sirovina. Čekajući formalno usvajanje, ovaj sporazum je svedočanstvo posvećenosti Evropske unije da transformiše svoju zavisnost od...

    Vulcan pušta u rad fabriku za ekstrakciju litijuma u ​​Nemačkoj

    Nastojanja Vulcan Energi Resources-a za „budućnost” evropskog lanca snabdevanja litijumom i industrije električnih vozila (EV) dostigla je prekretnicu otvaranjem fabrike za optimizaciju ekstrakcije litijuma vrednog 60 miliona AU u Landauu u Nemačkoj. Kompanija kaže da početak rada u fabrici označava...

    Energetska tranzicija sa novim EITI standardom

    Promene u globalnom energetskom pejzažu predstavljaju i prilike i izazove za zemlje koje se oslanjaju na ekstraktivni sektor. Za zemlje koje proizvode naftu, gas i ugalj, postoji neizvesnost u pogledu dugoročne održivosti projekata i potencijalnog pada državnih prihoda. Za...
    Supported byspot_img
    error: Content is protected !!