Ekološki aktivisti izražavaju ozbiljnu zabrinutost zbog nastojanja da se uspostave propisi za komercijalno dubokomorsko rudarstvo u međunarodnim vodama. Od 15. jula, Međunarodna organizacija za morsko dno (ISA), telo UN-a osnovano 1994. godine, pregovara o pravilima koja će regulisati ovu novu industriju.
Kao odgovor, tri evropske nevladine organizacije — WeMove Europe, Seas At Risk i Koalicija za očuvanje dubokog mora — naručile su istraživanje od Ipsos-a u Belgiji, Poljskoj i Italiji, obuhvativši uzorak od 3.000 ljudi. Istraživanje je pokazalo da 56% ispitanika protivi dubokomorskom rudarstvu i podržava privremenu zabranu, dok 33% odobrava rudarstvo samo ako se minimalizuje šteta. Samo 7% je bilo neodlučno, a svega 4% je podržalo rudarstvo bez rezervi.
Rachel Walker-Konno iz organizacije WeMove Europe istakla je nedavna naučna otkrića, kao što je saznanje da polimetalni noduli, koje rudarske kompanije ciljaju, proizvode kiseonik. Ovo otkriće značajno je promenilo naše razumevanje dubokomorskih procesa.
Debata: Zabrana ili suspenzija?
Stručnjaci naglašavaju potrebu za dodatnim istraživanjima o potencijalnim uticajima na ekosisteme, populacije riba i sposobnosti okeana za sekvestraciju ugljenika. Trenutno 31 zemlja podržava ili zabranu, moratorijum, ili preventivnu pauzu na dubokomorsko rudarstvo, pri čemu Francuska poziva na zabranu, a druge zemlje EU, uključujući Dansku, Švedsku, Finsku, Nemačku, Portugal, Španiju, Irsku, Grčku i Maltu, zagovaraju pauzu dok se ne prikupe dalji podaci.
Evropska komisija je takođe preporučila zabranu dok se ne dokaže da rudarstvo može biti bezbedno sprovedeno bez štete po morski okoliš. U protekloj godini, brojne globalne finansijske institucije, kao i kompanije iz sektora ribarstva, tehnologije i automobilske industrije, pridružile su se pozivu za obustavu dubokomorskog rudarstva.
Ekonomski i ekološki razlozi
ISA je potpisala oko 30 ugovora za istraživanje resursa na morskom dnu, poput polimetalnih nodula i sulfida, koji sadrže bakar, nikal, gvožđe, mangan, kobalt i retke zemlje. Ovi istraživački ugovori uključuju i državne i privatne entitete, fokusirajući se na oblasti poput zone Clarion-Clipperton i Srednjoatlantskog grebena. Neke zemlje EU žele pristup ovim resursima za upotrebu u baterijama i poluprovodnicima, iako aktivisti tvrde da koristi možda neće nadmašiti ekološke troškove, posebno zato što se esencijalni minerali poput litijuma ne nalaze u ovim nodulima.
Planovi Kanade i Norveške
Kanada, putem kompanije TMC, može aplicirati za komercijalnu dozvolu za dubokomorsko rudarstvo u zoni Clarion-Clipperton već 2025. godine, u zavisnosti od razvoja regulatornih okvira ISA. Ishod predstojećih izbora za generalnog sekretara ISA mogao bi značajno uticati na pravac regulativa, pri čemu trenutni zamenik generalnog sekretara Michael Lodge zagovara brzo usvajanje pravila.
Norveška je, u međuvremenu, dobila parlamentarnu saglasnost za početak dubokomorskog rudarstva u svojim teritorijalnim vodama oko Svalbarda, obuhvatajući 281.000 kvadratnih kilometara. Ovaj potez se uklapa u šire planove Norveške za iskorišćavanje svojih mineralnih resursa.
Debata o dubokomorskom rudarstvu se nastavlja dok zainteresovane strane procenjuju ekonomski potencijal naspram ekoloških rizika i potrebe za dodatnim istraživanjima.
Izvor: miningwatch.news
